Таван – ризница породичних успомена

Стари дрвени кофери пуни су породичних успомена, које брижљиво чува млади уметник Стефан Бошкоћевић спајајући традицију и савремни ликовни израз. Ово благо он је пронашао на тавану родне куће у Штрпцу.

– На таван сам волео да се пењем као дете осећајући истовремено страх и радост, јер сам тамо проналазио предмете којима је истекао „рок употребе”. После „генералног” сређивања домаћинства, родитељи  су ствари које  је прегазило време преместили у таванску оставу, а ја сам се упустио у истраживачки подухват – кроз смех прича Стефан, и признаје, да се обрадовао хекланим миљеима, а нарочито када је у једној шкрињи пронашао стара писма и фотографије. – На основу фотографија направио сам копије, затим сам нацртао скице и касније их реализовао у акватинити, техници која даје патину. Хеклане столњаке, подметаче и друге ручне радове, које је бака креирала, на њену радост, комбиновао сам са старим телевизорима, транзисторима, телефонима... Наравно, тражио сам баланс између миљеа и старих уређаја и мислим да сам успео да ту равнотежу пронађем. Сада фотографије стоје урамљене на зиду у нашој дневној соби. Тако сам добио грађу за изложбу којој сам дао једноставно име – „Таван” – испричао је Стефан Бошкоћевић, водећи екипу „Политике” кроз поставку представљену у галерији Дома омладине Београда, где се може погледати до 26. маја.

Стефанов отац, који је био на отварању, признао је да је оживео сећања на детињство, а исти утисак имали су и многи посетиоци који су у овом изложбеном материјалу пронашли делић онога што је обележило једно време кога више нема.

– Циљ ми је да уласком у овај простор вратим точак сећања и да публика на свој начин тумачи изложбу, која ће од заборава отргнути многе лепе тренутке – поручује Стефан, чија поставка има и сценографске елементе, што потврђује да је реч о свестраном аутору који на уметничкој сцени гради јединствен пут.

Породични албуми и миљеи – уметничка инспирација

Креирајући ову серију радова Стефан настоји да пренесе посматрачу дубоку и магичну атмосферу једног простора. Простора који може доста да каже о начину нашег живота, али и узајамном садејсту у креирању животне и породичне атмосфере. Својом садржином простор може бити дело за себе. И полазећи од те претпоставке аутор креира црно-беле графике, говорећи и шире од свог окружења о стању нашег друштва. Представљајући серију графика инспирисаних предметима, породичним албумима, телевизорима, телефонима, радио апаратима и миљеима, пронађеним на тавану породичне куће, реинтерпретирајући ове  предмете и путујући кроз личну и породичну прошлост, аутор истовремено даје коментар на савремено доба у којем предмети-симболи, као и вредности одређеног времена убрзано бивају заборављени и одбачени. Уједно је то и критика потрошачког друштва које намеће увек нова решења. 

– Породичну архиву која чува историју и прватност једне породице могу чинити разне ствари, од докумената до накита и још много чега, а обично се одлажу на места где ретко залазимо. Управо на такво једно место, иза малих врата на плафону, крочио је Стефан и пронашао заборављени свет, па је својим уметничким приступом пожелео да нам то покаже. У првом делу овог циклуса, мотив за своје радове уметник налази на породичним фотографијама, снимљеним средином 20. века. Као медији, Стефан бира графику, тачније акватинту, која иако је једна од најзахтевнијих техника, на прави начин може да прикаже патину која се на тим фотографијама налази. Тренуци који су са фотографија пренети на графике не представљају неке велике догађаје, већ тренутке свакодневног живота на селу, као што су косидба или дружење у кафани, а кроз призму уметника, који није носталгијом везан за приказано доба даје јединствен поглед на прошлост кроз идеју савременог човека.

Поред људи, Стефан на својим графикама представља и руралну архитектуру као запис тог времена – оценила је Уна Ђорђевић, историчарка уметности. Она у каталогу ове изложбе, појашњава да следећу целину чине декоративни ручно рађени предмети, то јесте миљеи. Стефан их приказује појединачно, фокусирајући се на прелепе детаље у њиховој изради и као део целине у ентеријеру. Приказује их на телевизорима, испод телефона, радија, односно значајних предмета у домоћинству. – Декоративни елементи разноврсних миљеа дају увид у мајсторство аутора, верност у изради текстуре текстилних елемената, који подстичу посматрача да их додирне или призивају носталгично сећање на ове ванвременске предмете. Технику коју Стефан примењује на графикама у овом циклусу радова, он користи у великом обиму и данас. Велике кућне телефоне са аналогним централама заменили су мањи, преносни телефони, а гломазни телевизори са катодним цевима уступили су место модерним телевизорима. Стари технолошки предмети које Стефан приказује на графикама, представљају цивилизацијски корак напред, док савремене верзије представљају унапређење које, без обзира на импресиван скок у технологији и начину употребе, вероватно неће остати сачувани да неке друге генерације нађу у заборављеном делу тавана – закључује Уна Ђорђевић историчарка уметности, и додаје да оно што ову изложбу издваја, јесте сам начин излагања дела, јер су постављена у шкриње, па тако скупа креирају и сам амбијент тавана. – Тим поступком читав изложбени простор постаје таван у који публика улази и обједињује све радове у једно дело. Процесу истраживања и личног доживљаја простора Бошкоћевић, додаје и перформанс. Седећи на мердевинама и цртајући скице на изложби, он наставља са развијањем концепта ових дела, јасно показујући публици да сада у овом другом простору у који је пренео амбијент тавана, и даље тражи инспирацију и мотиве – истиче Ђорђевићева. Према њеним речима, Стeфан један јавни изложбени простор претвара у приватни простор тавана своје породичне куће, који отвара ка публици.

Савремени кључ за чување успомена

– Публика уласком и препознавањем мотива на делима, које сигурно многи поседују у неком кутку дома, постају део изложбе. Посматрањем и уласком у галерију, уметник је истакао питања на која управо делима покушава да пружи одговор – да ли је свакодневни живот некада био једноставнији? Да ли се у савременом добу у коме влада конзумеризам и даље поштују исте вредности чувања? На та питања, сваки посетилац мора сам да пронађе одговоре или да покренут овом изложбеном грађом истражи скривене просторе у свом дому и изнесе на видело неке заборављене ствари које и даље чувају дух прошлих врeмена – наводи Уна Ђорђевић, историчарка уметности.

Стефан Бошкоћевић рођен је 2001. године (Штрпце, Косово и Метохија), завршио је Школу за текстил и дизајн, смер графички дизајн. Тренутно је студент четврте године основних академских студија, одсек вајарство и треће године основних академских студија, одсек графички дизајн, на Факултету уметности Универзитета у Приштини, са привременим седиштем у Звечану. До сада је имао две самосталне изложбе и учествовао на више групних изложби, ликовних колонија и фестивала у земљи и иностранству, као и у програму Еразмус плус, у Великом Трнову. Добитник је похвале Девете међународне изложбе Малог формата „Импресије” и стипендиста „Доситеја” Фонда за младе таленте Републике Србије.

Стефанова професорка Невена Поповић, која од прве године студија прати његов уметнички рад, каже да је реч о изузетно даровитом студенту, кога занимају сви облици уметничког изражавања. А оно по чему је посебно препознатљив јесте лакоћа сценског наступа, па је између осталог учествовао и у Школи филмске магије. Професорка Поповић с поносом напомиње да је недавно Бошкоћевић, освојио публику на хуманитарном догађају у Косовској Митровици,  где је са колегама студентима, учествовао на манифестацији „Зелена недеља” и приказао своју креацију од рециклираног материјала. Он је у моделу који је осмислио, изашао на сцену и одушевио поклонике моде. Његовo дело купљено је на овој аукцији, а средства као и друга прикупљена на догађају, упућена су за помоћ манастиру Девич на Косову и Метохији.

Професорка Невена Поповић, истиче да Стефана Бошкоћевића и његову генерацију одликује велика солидарност. То се потврдило и на овој изложби у Дому омладине, првој Стефановој у нашој престоници, на коју је дошло десетак студената из Косовске Митровице и група академца из Новог Сада.