Српска кандидатура за ЕУ у јануару

Лондон – Европска унија ће вероватно у наредна три месеца примити званичан захтев Србије и Црне Горе да добију статус кандидата, упркос противљењу многих чланица ЕУ да се охрабрује убрзано проширење Уније у време глобалне финансијске кризе, објавио је лондонски „Фајненшел тајмс”.

Позивајући се на неименоване званичнике ЕУ, гласило лондонског Ситија, највећег финансијског центра у свету, навело је да ће Црна Гора већ следећег месеца поднети захтев, док ће Србија то вероватно учинити у јануару, под условом да предстојећа оцена о сарадњи српских власти са Хашким трибуналом не буде и сувише критична према влади у Београду.

„Фајненшел тајмс” указује да ЕУ сматра да Албанија, Босна и Херцеговина, Црна Гора и Србија, генерално, испуњавају услове за чланство, што није случај са бившим совјетским републикама – Белорусијом, Молдавијом и Украјином, које никад нису добиле експлицитно обећање Брисела да су „добродошле”, чак ни дугорочно посматрано.

Лист подсећа да ће Европска комисија, која је задужена за процес проширења, следеће седмице објавити годишњи извештај о напретку земаља западног Балкана ка европским интеграцијама.

Кад је реч о Србији, ЕК ће позитивно оценити њене изгледе за чланство у ЕУ, али и упозорити да пуно зависи од извештаја главног тужиоца Хашког трибунала Сержа Брамерца о сарадњи Београда са тим судом, посебно када су у питању напори власти у Београду на хапшењу Ратка Младића, навео је „Фајненшел тајмс”.

Лист подсећа да је шеф холандске дипломатије Максим Верхаген, чија земља блокира примену Унијиног Споразума о стабилизацији и придруживању са Србијом, прошлог месеца најавио да ће та земља променити став уколико Младић буде ухапшен и изручен Хагу.

Према неименованим европским званичницима који су укључени у разговоре о проширењу ЕУ, ентузијазам многих влада да се убрза тај процес очигледно слаби последњих неколико месеци због светске финансијске кризе, праћене проблемима око усвајања Лисабонског уговора, новог темељног документа Уније.

„Фајненшел тајмс” подсећа да француски председник Никола Саркози и немачка канцеларка Ангела Меркел, са још неколико европских лидера, сматрају да процес проширења ЕУ не треба настављати док свих 27 садашњих чланица не ратификују Лисабонски уговор.

Пошто је Хрватска једина земља која се приближила чланству у ЕУ, овај услов не би у стварности требало да прерасте у већу препреку уколико Ирска крајем 2009. организује други референдум на коме би Лисабонски уговор био усвојен, навео је британски лист.

Међутим, уколико Ирци потврде своје „не” то би могло да зада страшан ударац не само Лисабонском уговору већ и процесу проширења ЕУ и ослаби напоре највеће регионалне интеграције у свету да промовише просперитет и стабилност у југоисточној Европи.

У овом тренутку, Хрватска, Турска и Македонија имају статус кандидата за чланство у ЕУ, али у пракси преговори напредују са прве две земље, мада у случају Турске тај процес иде веома споро, указао је „Фајненшел тајмс”.

Европски званичници су навели да се ЕК нада да ће Хрватска до краја 2009. окончати преговоре о приступању ЕУ, после чега би споразум о пријему био потписан 2010, а земља постала пуноправна чланица 2011. године.