Рафинерију у Смедереву градићемо по највишим стандардима ЕУ

Када је Дубравка Ђедовић Хандановић, министарка рударства и енергетике, прошле недеље потписала оквирни споразум са компанијом „Чајна енерџи интернешенел група” о изградњи постројења за прераду нафте у Смедереву, где би требало да се производе деривати у складу са највишим стандардима у ЕУ, прво питање које се наметнуло јесте да ли тиме шаљемо неку поруку Русима и „Гаспром њефту” – власнику рафинерије нафте у Панчеву или је Србији заиста потребна још једна рафинерија. Ово утолико пре ако се зна да је до НАТО агресије радила рафинерија у Новом Саду, која је такође у руском власништву, али је процењено да је производња у Панчеву довољна да снабде домаће тржиште бензином и дизелом.

– Од Панчева до локације у Смедереву биће изграђен нови крак нафтовода за потребе будуће рафинерије. Оквирни споразум је потписан на период од две године, а време потребно за изградњу и пуштање у рад нове рафинерије се процењује на око четири године од дана добијања прве грађевинске дозволе. Власник и оператер постројења ће бити једна од нафтних компанија из НР Кине. Сам пројекат рафинерије у Смедереву ни на који начин није повезан са компанијом „Гаспром њефт”, чему у прилог говори чињеница да је партнер за његову реализацију једна од највећих кинеских компанија – каже у разговору за „Политику” Дубравка Ђедовић Хандановић, министарка рударства и енергетике.

Да ли је реч о новој рафинерији?

У питању је потпуно нова рафинерија у којој ће се примењивати најмодерније технологије данас доступне у области производње нафтних деривата. Србија је у нафтном сектору енергетски високо увозно зависна земља са релативно ниским учешћем сопствене производње нафте у укупној потражњи. Очекивани развој нафтног сектора подразумева обезбеђивање редовног снабдевања и повећање сигурности снабдевања нафтом и нафтним дериватима у складу са прогнозираним трендом потрошње ових енергената. Подсећам да је Србија и раније имала две рафинерије, али је новосадска рафинерија претрпела огромна разарања током агресије НАТО-а 1999. године, након чега није постојала могућност поновног успостављања њеног рада. Изградња новог рафинеријског постројења утицаће на повећање енергетске сигурности Србије, као и знатно повећање домаћег БДП.

Наведено је да је један од разлога и градња новог нафтовода с Мађарском, где би се ова нафта прерађивала.

Пројекат изградње нафтовода између Србије и Мађарске подразумева повезивање рафинерије у Панчеву са нафтоводом „Дружба”, поред већ постојеће повезаности са нафтоводом „Јанаф”.

Да ли су Србији потребни већи капацитети од РНП и која ће се нафта прерађивати у Смедереву?

Пројекат изградње рафинерије у Смедереву се свакако у тржишном смислу сагледава у контексту рада постојеће рафинерије у Панчеву, али и других рафинерија у региону, те потреба укупног тржишта Србије и региона западног Балкана. Сирова нафта ће до рафинерије у Смедереву бити допремана нафтоводом, што значи да ће од Панчева до локације у Смедереву бити изграђен нови крак нафтовода за потребе будуће рафинерије, а пре пробног рада будућег постројења. За остваривање пуних перформанси рафинерије у Смедереву од значаја је и разматрање могућности за реализацију пројекта изградње нафтовода, који би повезао Србију са луком у Солуну, што би омогућило нашој земљи потпуну диверсификацију извора снабдевања сировом нафтом.

Да ли се на овај начин прави и отклон због санкција „Гаспром њефту” након рата у Украјини, што је довело до забране увоза руске нафте?

Руска Федерација је била и биће стабилан партнер Србије у енергетском сектору. Тренутна геополитичка дешавања стварају одређене изазове које су Србија и Русија до сада успешно савладавале. Сам пројекат рафинерије у Смедереву ни на који начин није повезан са компанијом „Гаспром њефт”, чему у прилог говори чињеница да је партнер за његову реализацију једна од највећих кинеских компанија.

Када би тај оквирни споразум могао да се реализује, ко би био власник и зашто за додатну прераду нафте није поново покренута рафинерија у Новом Саду која је у руском власништву?

Оквирним споразумом о пројекту рафинерије нафте у Смедереву Влада Републике Србије и „Чајна енерџи интернешенел група” (ЦЕИГ) сагласиле су се да започну спровођење гринфилд инвестиционог пројеката на територији Смедерева који подразумева отварање новог погона за прераду сирове нафте капацитета до 100.000 барела по дану и производњу деривата нафте у складу са највишим технолошким, еколошким и стандардима квалитета производа у ЕУ. Оквирни споразум је потписан на период важења од две године, а време потребно за изградњу и пуштање у рад нове рафинерије се процењује на око четири године од дана добијања прве грађевинске дозволе. Укупан износ инвестиције процењен је на приближно око 2,4 милијарде евра. У рафинерији се планира директно ангажовање 700 стално запослених и посредно ангажовање око 2.400 радника. Власник и оператер постројења ће бити једна од нафтних компанија из НР Кине. Инвеститор из НР Кине се, након детаљне анализе тржишта и урађених студија, одлучио за потпуно ново савремено постројење. Локација у Смедереву испуњава критеријуме као и инфраструктурне предуслове које оваква постројења захтевају. Реч је о потпуно новим постројењима и опреми у саставу будуће рафинерије, а не о реконструкцији и санацији постојећих. Што се тиче рафинерије у Новом Саду, она се налази у имовинском портфолију НИС-а, па самим тим није могла да буде предмет разматрања. С друге стране, чињеница да је РС до пре 25 година имала две рафинерије, говори у прилог потреби реализације овог пројекта.

Која ће се нафта овде прерађивати?

Инвеститори су добили писма о намерама водећих светских компанија и произвођача сирове нафте, којима су исказана искрена спремност и заинтересованост да буду добављачи сирове нафте за потребе будуће рафинерије нафте у Смедереву. Будућа рафинерија ће бити пројектована и у њу инсталирана опрема којом ће се омогућити прерада, како тешке, тако и лаке сирове нафте.

После потписивање више споразума и меморандума са Кином председник Управног одбора ЦЕП Срђан Мајсторовић сматра да ће потписани уговори сигурно изазвати подозрење на страни ЕУ, наводећи да су због нетранспарентности и ранији споразуми с Кином били спорни за ЕУ, те да на овај начин расте задуживање наше земље и да је тај дуго за последњих 11 година порастао 15 пута?

Реализација свих пројеката из енергетског портфолија се најпре сагледава из угла дефицита, као и свих других макро и микро економских показатеља. У том смислу, сви пројекти морају да испуне строге економске и финансијске показатеље пре доношења коначне инвестиционе одлуке. Али да бисмо дошли до таквих закључака, потребно је израдити комплетну техничку документацију чији су саставни делови претходна студија оправданости и студија оправданости. Констатације да ће овај пројекат допринети енормном подизању нивоа дуга су паушалне и нису засноване ни на једној анализи.

Кина је стратешки партнер Србије, а недавно су у Београду председник Србије Александар Вучић и председник НР Кине Си Ђинпинг потписали заједничку изјаву о продубљивању и подизању свеобухватног стратешког партнерства и изградњи заједнице Србије и Кине са заједничком будућношћу у новој ери, док су енергетика и рударство области у којима можемо додатно да јачамо наше партнерство.

С друге стране, Европска унија је највећи донатор енергетског сектора наше земље са више од милијарду евра бесповратних средстава од 2000. године са којом у последњих пар година реализујемо низ важних инфраструктурних пројеката на преносном систему, у хидросектору, у сектору грејања. Подсетићу и на гасни интерконектор Србија–Бугарска који смо изградили уз снажну подршку ЕУ и тиме диверсификовали правце и изворе снабдевања гасом. Наставићемо да развијамо енергетски сектор искључиво у интересу наших грађана и привреде, сарађујући са свима који желе да нам помогну на том путу.

Већ су се бунили житељи Смедерева тврдећи да им је град презагађен и да им прерада нафте не треба. Сећамо се како је прошла и идеја „Комико оила” да граде пре 13 и више година ту рафинерију. Никада није изграђена.

Да би се реализовао овако велики пројекат, као што је изградња рафинерије, која треба да допринесе суштинској диверсификацији у сектору нафте потребно је испунити низ корака које прописује Србија, као што су израда претходне студије оправданости са генералним пројектом, након чега се израђује просторни план подручја посебне намене са стратешком проценом утицаја на животну средину, паралелно са израдом просторног плана приступа се изради студија оправданости, а идејним пројектом, студији о процени утицаја на животну средину и пројекта за грађевинску дозволу.

Грађани и невладин сектор ће имати прилику да учествују у припреми ове документације у оквиру јавних увида који ће се спроводити како током израде просторног плана, тако и током израде студије о процени утицаја на животну средину.

Циљ Владе Србије је да сваки инвеститор испуни највише стандарде заштите животне средине. Не можемо реализовати пројекте без поштовања природе, свакако морамо наћи компромис. Али не можемо да се одрекнемо пројеката само под изговором да имају утицај на природу. Околину морамо да чувамо, као што морамо и да се развијамо, да градимо да идемо напред и да будемо јаки и енергетски независни.

У овом случају нема изненађења, ни било какве бојазни за грађане, јер ће све бити урађено по еколошки највишим стандардима.