Путем надреализма преко поп арта до арт брута

Љубитељи уметности имају прилику да до 31. маја погледају нову продукцију Зила Милана ‒ изложбу „Путем надреализма преко поп арта до арт брута”, која је отворена 25. априла у Музеју наивне и маргиналне уметности у Јагодини (МНМУ). Поставка представља уметника који је већ четврт века присутан на међународној ликовној сцени. Изложено је 50 његових радова, са акцентом на оне који су настали у последњих 10 година.

‒ Колорит је интензивнији и то је утицај духовне музике сибирских и тибетанских шамана, који лече првенствено душу. Време ће да покаже да ли ово што се налази на платну, да ли је то моје ментално смеће или моје ментално цвеће ‒ рекао је Милано о поставци.

Страст и хир

Он се подједнако изражава кроз различите уметничке медијуме. У сликарству гради препознатљив стил чистих површина и јаких боја. Концентрише се на приказ што мање детаља на чистој, монохроматској површини интензивних боја (плаве, жуте, црвене, зелене). Поиграва се са сексуалношћу на својим фигурама, које плешу по картону, папиру, платну, оживљавајући слику. У изради скулптуре комбинује различите материјале: дрво са металом, пластиком, сувом земљом или блатом. Са истим ентузијазмом настају и инсталације за чије уобличавање користи одбачене предмете, старе телевизоре, картонске кутије, пластичне кесе, тканине, перле. Ове инсталације оживљавају заборављене ствари дајући им нови живот и другу вредност. Употреба несликарског, свакодневног материјала, веза је са арт брутом, али и почецима уметниковог стваралаштва када је експериментисао у оквиру надреализма. У последњих 15 година његова истраживања залазе и у област дигиталне уметности.

Уметност Зила Милана настаје у духу равнодушности према естаблишменту, без икаквих ограничења и очекивања. Инстинктиван и независан, уметник живи и ствара у природном окружењу аутентичне радове који немају ништа заједничко са академским стандардима, него само са страшћу и хиром.

Наслов одсликава уметникову путању

Како је о изложби на отварању навела Ивана Башичевић Антић, директорка МНМУ, „пажљивом оку одмах ће постати јасно да се самим насловом прецизно одређује један опус”. Такође је истакла да наслов изложбе одсликава путању коју је уметник прошао, „која није праволинијска, него је резултат потраге уметника за начином приступа уметности који је њему самом најближи”.

‒ Термини које видимо, надреализам, поп арт, арт брут, нису случајно ту на тој Зиловој путањи. Јер као што знамо, сва та три уметничка правца одликује потреба да се искочи из конвенција и традиције класичне уметности. Једино чему је уметник потпуно доследан јесте управо сама уметност ‒ рекла је директорка музеја.

Додала је да ова изложба, чија је кустоскиња Лепа Милошевић, није један засебан догађај, него прва у низу у оквиру једног засебног програма МНМУ. У оквиру овог програма музеј ће једном годишње представити монографску изложбу која би се бавила савременим уметницима, чије стваралаштво не може да се интерпретира уобичајеним алатима историје уметности.

О уметнику

Зил Милано је уметничко име Животе Милановића. Рођен је 16. августа 1961. године у Белици код Јагодине. Сликарством се бави од 1981, да би се касније заинтересовао и за друге ликовне медијуме. Званично излаже од 1999, а и даље живи и ствара у Белици.

Излагао је на самосталним и групним изложбама у земљи, као и на групним изложбама у иностранству, међу којима су најзначајније оне у САД, Француској, Чешкој, Словачкој, Мађарској, Црној Гори, Словенији и на Малти. Од 2003, редован је учесник Бијенала наивне и маргиналне уметности, од 2006. учествује на Ликовним колонијама наивне и маргиналне уметности, а од 2016. на Тријеналним манифестацијама наивне и маргиналне уметности. То је прекретница у његовом стваралаштву, јер ће га познанства са уметницима истих или сличних убеђења довести до „сирове” уметности. Године 2015. придружује се удружењу „Арт Брут Србија”. Више његових радова налази се у Збирци МНМУ, а поједина дела заузимају значајно место у оквиру неколико међународних уметничких пројеката.