Вештачка интелигенција као подршка учењу

Могу ли се студенти ослонити на интелигенцију вештачке интелигенције (АИ)? Да ли је она највећи непријатељ оних који се налазе за катедром или им може олакшати професорску свакодневицу? Шта АИ нуди студентима, а шта професорима?

Одговоре на ова питања окупљенима је дала асистенткиња на Катедри за германистику Филолошког факултета у Београду Данијела Врањеш на предавању „Вештачка интелигенција у учењу страних језика”.

– Са појавом првог четбота појавила се и паника да ће студенти да користе вештачку интелигенцију како би варали на испитима, а потом и да ће АИ да замени наставнике, посебно нас који предајемо стране језике. Кад је вештачка интелигенција већ међу нама и кад се тако брзо развија, сматрала сам да треба да откријем и укажем студентима на који начин могу да је користе за учење страних језика и у припреми испита. И то тако да им она буде подршка у учењу, а не основно средство. Зато сам се пре свега фокусирала на активности попут прављења различитих граматичких вежбања, вежбања вокабулара, писања текстова који ће служити као подлога за неку другу активност – објашњава за „Политику” Данијела Врањеш како је почела да истражује могућности које нуди вештачка интелигенција онима који студирају стране језике.

Сама идеја је потекла од студената, тачније од једне студенткиње која је замерила професорима што страхују да ће уз АИ варати на тестовима, а да их истовремено не уче чему све вештачка интелигенција може да послужи. Тада је наша саговорница схватила да је неопходна и едукација наставника, па је од зимског семестра с колегама кренула у потрагу за адекватним начинима употребе вештачке интелигенције у зависности од предмета који предају.

– Оно што сам себи поставила за циљ јесте да пре свега едукујем људе о томе шта је то вештачка интелигенција, које врсте постоје и на који начин се користе. С једне стране како да помогне студентима у учењу, а с друге наставницима у планирању наставе или прављењу тестова и задатака, јер сваки наставник у неком тренутку исцрпи своју инспирацију – додаје наша саговорница.

Упознајући вештачку интелигенцију Врањешова је закључила да она функционише по принципу покушаја и погрешка, као и да је неопходно добро формулисати захтев како би се добио најбољи резултат. А оно најважније је да АИ може да послужи као алат који ће уштедети време за неки посао, али да и даље све што радимо уз помоћ вештачке интелигенције морамо да прегледамо.

– Она може да преведе неки текст, али њега лектор ипак мора да погледа након тога. Што се тиче учења страних језика, мислим да су тренутно најугроженији преводиоци, зато што ови алати, поготово верзије које се наплаћују, раде доста добар посао. За српски језик, као и за друге мање језике, још увек вештачка интелигенција каска, али чак и ту је резултат врло солидан. Затим, одлична је за генерисање идеја, може да помогне наставницима на било ком предмету за прављење плана часа или лекција. Наравно, све то мора да се доради. Онима који уче страни језик може да служи за конверзацију, рецимо тако што ће се четботу доделити улога тутора који ће да исправља све што ученик напише, даваће повратну информацију о томе како је нешто написано, које су грешке направљене, шта може стилски да се побољша… Али и даље је потребно да имамо знање о томе како бисмо могли да проценимо да ли је оно што је вештачка интелигенција дала употребљиво и да нас није слагала – прича Данијела Врањеш.

Једна од највећих мана АИ је што може да да врло убедљив, али нетачан одговор, тј. да халуцинира. Овај недостатак је заправо добра вест за људску врсту и показатељ да ће и даље уместо четботова бити потребни стручњаци од крви и меса у свим областима. Бар још неко време.

– Ипак по среди је само база података, није у питању знање. Зато су и врло упитни извори, може јој се замерити и пристрасност, јер базу података чине текстови које су писали људи, а они су по својој природи пристрасни. Људи су и бирали чиме ће да хране ту вештачку интелигенцију и зато она има исте оне мане које имају и људи. Због тога студентима на конкретним примерима показујем да се не може узимати све здраво за готово. Оно што је несумњиво јесте да се уз вештачку интелигенцију учимо комуникацији – ако треба нешто урадити, морамо конкретно и детаљно дефинисати шта нам је потребно. Што прецизније кажемо шта нам треба, то ћемо и бољи одговор добити. Тако је и са људима и са АИ. Међутим, оно у чему се вештачка интелигенција разликује од људи је љубазност. Рецимо, када јој кажете да је погрешила, прихватиће своју грешку и извинити се, што није увек случај и са људима – прича кроз осмех наша саговорница и на питање да ли ће вештачка интелигенција завладати универзитетима и медијима, додаје: – Не, неће нас заменити вештачка интелигенција, али се слажем са фразом да ће нас заменити људи који умеју да је користе.