Родитељи дечака убице одлучили да не сведоче у парничном поступку

Миљана и Владимир Кецмановић, родитељи дечака који је 3. маја прошле године убио деветоро ученика и радника обезбеђења у ОШ „Владислав Рибникар”, одлучили су да не сведоче у парничном поступку који се против њих, њиховог детета, поменуте образовне установе и државе води по тужби породице Адриане Дукић, једне од убијених девојчица. Њихову одлуку на јучерашњем рочишту пред Вишим судом у Београду саопштила је Марина Ивеља, правна заступница Кецмановића.

– Моји клијенти су донели одлуку да неће давати исказ у овом поступку. Они су тако одлучили јер нису у стању да поново говоре о свему – објаснила је Ивеља.

На ове речи заступнице Кецмановића поприлично бурно реаговала је Снежана Дуњић, пуномоћница породице убијене Адриане, рекавши да је оваква њихова одлука „још један облик срамног понашања одбране”. Нагласила је да овакво понашање тужених није у реду јер се они понашају као жртве, што никако нису.

– У овом поступку се добро зна ко је жртва, ко је починилац, а ко укључен у злочин, зато не треба мешати тезе – казала је она.

Пуномоћница оштећених је, обраћајући се судији, на почетку суђења казала да приликом одлучивања о тужби Дукића суд мора да узме у обзир чињенице да су Кецмановићи „емоционално хладни људи који се нису бавили емотивним потребама деце”, али и да трагичан догађај „представља преседан”.

– Они својим хладним понашањем продубљују душевну бол оштећених – закључила је Дуњићева.

Одмах након ове констатације, пуномоћница је саопштила информацију до које је дошла, а која се односи на издавање дозволе за набавку оружја туженом Владимиру Кецмановићу.

– У поступку добијања дозволе туженом било је недостатака и неправилности. МУП је издао Кецмановићу дозволу за набавку оружја, па је тек онда вршена безбедносна провера – казала је Дуњићева.

Наводећи да је суд Миљани Кецмановић изрекао меру забране комуницирања са сином, а да се њен супруг налази у притвору, пуномоћница породице Дукић је рекла да сматра да родитељи треба, макар делимично, да буду лишени родитељског права.

После излагања Дуњићеве, суд је као сведока позвао Снежану Кнежевић, која је у време масакра била директор ОШ „Владислав Рибникар”, Наду Булатовић Радоњић, која је била разредна у шестом разреду дечаку који је починио масакр, и Весну Белами, његову некадашњу учитељицу.

Бивша директорка школе говорила је о начину функционисања школе, различитим процедурама, процесу формирања билингвалних одељења...

Говорећи о Кости К. она је рекла да га није познавала лично, да је био одличан ђак и да је ишао на различита такмичења. Она је казала и да је Миљану Кецмановић знала из виђења јер је била члан Савета родитеља, али да је из њега иступила због несугласица које је њена ћерка имала у одељењу које је похађала.

– Нисам имала сазнања да је дечак био изложен било каквој врсти вршњачког насиља – казала је бивша директорка школе.

Можда најупечатљивији и најтужнији део њеног сведочења био је када је рекла да се родитељима који су имали њен број телефона није јављала када су је звали, јер су јој полицајци забранили да им каже да су им деца настрадала.

На питање да ли осећа одговорност због онога што се догодило 3. маја прошле године, Кнежевићева је казала да не верује да постоји неко ко је повезан са овим случајем, а да не осећа одговорност.

Нада Радоњић Булатовић, која је била разредни старешина Кости К. до краја шестог разреда, испричала је да је имала утисак да је он у шестом разреду био дете које се дружило са свима. Ипак, због једног догађаја његова мајка је дошла у школу и затражила разговор са разредном.

– Рекла ми је да њеног сина другови нису позвали на рођендан и да му због тога није било свеједно. Питала ме је шта да ради. Упутила сам је да разговара са психологом и педагогом, што је по мом сазнању она и учинила – испричала је некадашња разредна дечака убице.

Она је посведочила да је имала осећај да се Коста К. током разговора поставља изнад саговорника, додајући да је током шестог разреда имао укупно 213 оправданих изостанака, што, како је оценила, није било неуобичајено.

Костина учитељица Весна Белами навела је да је дечака и његову млађу сестру свакодневно у школу доводила дадиља, док је мајка то ретко чинила. Додала је и да су Миљана и Владимир Кецмановић долазили сваки пут на отворена врата у школи и да би је тад питали на шта треба да обрате пажњу и, како је рекла, само то би их занимало.

– Видело се да иза Косте К. стоји озбиљан рад код куће. Поред књиге за школу из математике имао је још једну у којој је вежбао. Примећивало се да му је речник богатији него другим ђацима – казала је Беламијева.

На питање пуномоћнице Дуњић да ли је знала да Коста воли оружје, Беламијева је казала да није и да је он у својој торби стално носио књиге, као и да је дуго размишљала због чега је починио масакр, али да јој ништа није падало на памет. Описала га је као раздраганог и веселог дечака који је волео да препричава књиге својим другарима и да глуми, а они би се окупили око њега и помно га слушали.

Подршка родитеља

Иако је јучерашњи поступак вођен по тужби породице Адриане Дукић, рочишту је присуствовала већина родитеља убијене деце, вероучитељ у ОШ „Владислав Рибникар” и професорка француског језика. Излазећи из суднице, отац убије Еме Кобиљски пољубио је у теме све жене из породица убијене деце.