Пресудних десет дана у бици за Харков

Москва – Дуго најављивана и за многе очекивана руска офанзива на Харковску област улази у десети дан. Пограничне територије око којих се сада воде крваве борбе Руси су лако, за свега неколико дана, без већег отпора заузели у фебруару 2022. Међутим, још лакше су их након пола године, за само три дана, изгубили у успешној украјинској контраофанзиви. Септембарска харковска катастрофа приморала је политичко и војно руководство у Москви да прогласи делимичну мобилизацију и почне с ударима по енергетској инфраструктури Украјине.

Упркос томе што су у политичком и војном руководству у Кијеву у јавним иступима предвиђали да напад на Харков креће одмах након прославе Дана победе, њихове јединице на граници нису се снашле у првим данима. После значајних руских успеха у прва 24 сата, по хитном поступку смењен је украјински командант у Харковској области генерал Јуриј Галушкин. На његово место именован је генерал Михаил Драпати, јавности познат још од 9. маја 2014, кад је као командир оклопног возила БМП-1 улетео у масу демонстраната. Приликом сукоба у Мариупољу на Дан победе пре 10 година, према украјинским властима, погинуло је десетак људи, цивила и локалних полицајаца, док представници ДНР баратају неколико пута већим цифрама. Занимљиво је да се две стране и данас споре око тога како је страдао начелник саобраћајне полиције Виктор Саенко. Украјинци га славе као хероја кога су убили сепаратисти, а друга страна наводи да је убијен јер је одбио наређење из Кијева да се супротстави својим комшијама.

Поред тога што су удари руске артиљерије, дронова и ФАБ бомби били жестоки, постоје најмање још два разлога зашто су украјинске линије првих дана лако падале. Знатан број војника који су на граници чекали Русе били су претходних месеци присилно мобилисани људи, који су се углавном лако предавали. Процене говоре да је у овом моменту број заробљених украјинских војника од почетка офанзиве скоро стотину.

Други проблем који се појавио у првих неколико дана офанзиве јесу крхке линије одбране. Тамо је дефинитивно уграђено знатно мање бетона и гвожђа него што је требало, а на појединим деловима пре личе на стихијски ископане канале, него на ровове. На пример, снимци из дрона су показали да на „зубима змаја”, бетонским пирамидама пројектованим да спрече продор тенкова и оклопне технике, постављеним око насеља Липци, недостају гвоздене сајле неопходне да их повежу у целину. Ове препреке, које су први применили Руси, упркос подсмесима Украјине, Запада и политичких противника Кремља попут Игора Стрелкова, показале су се као изузетно ефикасне и важне у сламању прошлогодишње украјинске офанзиве у Запорожју. Ипак, без сајли, „заборављених” у Липцима, мало шта могу да ураде.

За лоше стање линија одбране сами војници, корисници телеграм канала и активисти у Украјини криве шефа администрације Харковске области Олега Синегубова. Оптужују га да је заједно са сарадницима покрао новац издвојен за ову намену. Регионалне и државне власти не негирају да линије одбране нису толико чврсте колико би требало да буду, али оптужбе за корупцију одбацују као „руску пропаганду”. Покушавајући да се оправдају, тек сада су показали фотографије на којима се види да су све време док су покушавали да изграде линије одбране руска артиљерија и дронови гађали грађевинске раднике, багере и другу технику. Ваљда су скривајући ове информације од јавности покушали да спрече панику. Овакав поступак може се у некој мери разумети, али не и разметљиве пароле које је пре непуних пет месеци, 27. децембра 2023, изговорио председник Володимир Зеленски: „Новоизграђена линија одбране у Харковској области најмоћнија је у целој Украјини.”

У правдање украјинских званичника у Харковској области укључио се и британски Институт за изучавање рата. Његови представници тврде да „линија одбране на граници с Русијом није изграђена због забране Запада да се дејствује по руској територији”. Међутим, тај став је тешко одбрањив ако се има у виду да је у насумичном украјинском гранатирању Белгородске области до сада убијено најмање 160 цивила.

Руси су за првих четири-пет дана успели да заузму између 10 и 15 пограничних села и продру до града Волчанска и насеља Липци (пре рата је имало око 5.000 становника). Тамо су, како тврди генерал Кирил Буданов, начелник украјинске војне обавештајне службе ГУР, стигли његови специјалци и успели да зауставе руски, за досадашњу динамику рата, заиста муњевити продор. Последњих неколико дана Руси су, чини се, застали у предграђима Волчанска. За даљи развој и успех њихове офанзиве било би од пресудног значаја да у наредних неколико дана овладају овим градом и наставе даље. Руске јединице на појединим деловима фронта пробиле су се до 10 километара у дубину украјинске територије. Још толико им отприлике треба да се сам Харков нађе у домету артиљерије и тада би ова руска офанзива могла да уђе у следећу фазу. Има информација и да руске диверзантске групе активно делују знатно дубље, чак ближе самом Харкову него граници.

Следећих десетак дана биће вероватно кључно за харковску офанзиву. Буданов, који се у јавности до сада показао као добар прогнозер што се тиче руских операција око Харкова, тврди да би ускоро могао да уследи и паралелни удар на Сумску област. То не одбацују ни извори блиски руској војсци. Они тврде да су линије одбране у Сумској постављене једнако траљаво као и у Харковској области, а да су распоређене јединице регуларне војске слабијег морала због још већег процента присилно мобилисаних.