Среда, 15.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Уз бакалук узми и кеш

Уз бакалук узми и кеш
(Фото Анђелко Васиљевић)

Пре извесног времена медији су известили како у развијеним европским земљама постоји новотарија да се приликом куповине у самоуслузи од касира може затражити и добити кеш. Услуга важи за плаћање бакалука картицом. Ова услуга код нас, међутим, постоји годинама, а сва је прилика да многи за њу не знају. Уосталом, као и за многе друге новотарије у плаћању које је донело савремено доба.

Наиме, Народна банка Србије (НБС) створила је услове да банке и трговци уведу сервис под називом „подигни динаре”. Он свим корисницима „дина” картица, а то је национална картица, омогућава подизање готовине, истовремено уз куповину на продајном месту трговца без одласка до банкомата или шалтера банке. Подсећања ради, јер и то многи не знају, банке имају обавезу да свим клијентима уруче домаћу „дина” платну картицу, што теоретски значи да њу имају сви који користе банкарске услуге, а то су безмало сви пунолетни грађани. Према подацима Удружења банака, у априлу је било активно 5.953.846 текућих рачуна и уз све њих следује „дина” картица. У НБС за наш лист кажу да су они, као оператер националног картичног система, корисницима „дина” картице омогућили нови, брз, једноставан и сигуран начин подизања готовине.

„Сервис ’подигни динаре’ омогућава корисницима да уз плаћање, куповину, подигну и готов новац на продајном месту трговца, и то у износу до 5.000 динара, без додатних трошкова или накнада. Износ куповине није ограничен, тако да и уз минималну куповину корисници могу да подигну готовину до наведеног износа. Не постоји ограничење ни у броју трансакција, јер сервис омогућава да се више пута узастопно уз износ минималне куповине подиже и готовина тако да корисници којима у том тренутку треба већи износ од 5.000 динара могу да га подигну под условом да трговац има расположиви износ готовине. Ова услуга је значајна и за трговце, јер се кроз исплату готовине потрошачима смањује износ готовине у благајни, будући да се готовина на тај начин претвара у новац на рачуну трговца, чиме трговац овај део пазара уплаћује директно на рачун. Као резултат, скраћује се време потребно за управљање готовином и смањују повезани трошкови”, кажу у НБС додајући да истовремено понуда сервиса „подигни динаре” увећава конкурентност трговаца, јер представља могућност за привлачење додатног броја потрошача у продајни објекат.

Услуга подизања готовине на продајним местима има и једну додатну практичну страну. Наиме, техничке могућности банкомата и пословна политика банака опредељују којом ће апоенском структуром располагати банкомат. На готово већини банкомата у Србији могуће је подићи најмање 1.000 динара. Најчешће се исплаћују новчанице у апоенима од 1.000, 2.000 и 5.000 динара. Тако да, ако је на рачуну клијента остало нешто мање средстава, као опцију за подизање новца може искористити предност сервиса „подигни динаре”, јер у односу на банкомат – може подићи средства која одговарају његовим потребама и стању на рачуну.

У централној банци додају да је за развој сервиса „подигни динаре”, као и за сваку нову услугу која се развија и уводи у картични систем, врло значајна подршка банака и компанија које су препознале значај националне „дина” картице. Међу првима (2020. године) који су омогућили наведени сервис су НИС петрол и бензинске станице „Гаспром”, следи их разграната мрежа продајних места „Меркатор”, „Рода” и „Идеа” и један од највећих трговинских ланаца у земљи – „Макси” и „Темпо”. Пошто је услуга заживела и други велики трговци раде на развоју и њеном увођењу.

„Подизање готовине уз куповину платном картицом постала је услуга која се све више користи, посебно у срединама са мање развијеном мрежом банкомата и експозитура банака. Према оквирним подацима добијеним од два највећа трговца који ову услугу нуде, број трансакција, на месечном нивоу за све картичне системе износи у просеку 35.000 трансакција”, кажу у НБС.

Србија припада групи не тако великог броја земаља који имају национални картични систем и који се могу похвалити степеном његовог развоја и учешћа на тржишту у мери у којој то може Србија последњих неколико година.

Јована Рабреновић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.