Uz bakaluk uzmi i keš

Pre izvesnog vremena mediji su izvestili kako u razvijenim evropskim zemljama postoji novotarija da se prilikom kupovine u samousluzi od kasira može zatražiti i dobiti keš. Usluga važi za plaćanje bakaluka karticom. Ova usluga kod nas, međutim, postoji godinama, a sva je prilika da mnogi za nju ne znaju. Uostalom, kao i za mnoge druge novotarije u plaćanju koje je donelo savremeno doba.

Naime, Narodna banka Srbije (NBS) stvorila je uslove da banke i trgovci uvedu servis pod nazivom „podigni dinare”. On svim korisnicima „dina” kartica, a to je nacionalna kartica, omogućava podizanje gotovine, istovremeno uz kupovinu na prodajnom mestu trgovca bez odlaska do bankomata ili šaltera banke. Podsećanja radi, jer i to mnogi ne znaju, banke imaju obavezu da svim klijentima uruče domaću „dina” platnu karticu, što teoretski znači da nju imaju svi koji koriste bankarske usluge, a to su bezmalo svi punoletni građani. Prema podacima Udruženja banaka, u aprilu je bilo aktivno 5.953.846 tekućih računa i uz sve njih sleduje „dina” kartica. U NBS za naš list kažu da su oni, kao operater nacionalnog kartičnog sistema, korisnicima „dina” kartice omogućili novi, brz, jednostavan i siguran način podizanja gotovine.

„Servis ’podigni dinare’ omogućava korisnicima da uz plaćanje, kupovinu, podignu i gotov novac na prodajnom mestu trgovca, i to u iznosu do 5.000 dinara, bez dodatnih troškova ili naknada. Iznos kupovine nije ograničen, tako da i uz minimalnu kupovinu korisnici mogu da podignu gotovinu do navedenog iznosa. Ne postoji ograničenje ni u broju transakcija, jer servis omogućava da se više puta uzastopno uz iznos minimalne kupovine podiže i gotovina tako da korisnici kojima u tom trenutku treba veći iznos od 5.000 dinara mogu da ga podignu pod uslovom da trgovac ima raspoloživi iznos gotovine. Ova usluga je značajna i za trgovce, jer se kroz isplatu gotovine potrošačima smanjuje iznos gotovine u blagajni, budući da se gotovina na taj način pretvara u novac na računu trgovca, čime trgovac ovaj deo pazara uplaćuje direktno na račun. Kao rezultat, skraćuje se vreme potrebno za upravljanje gotovinom i smanjuju povezani troškovi”, kažu u NBS dodajući da istovremeno ponuda servisa „podigni dinare” uvećava konkurentnost trgovaca, jer predstavlja mogućnost za privlačenje dodatnog broja potrošača u prodajni objekat.

Usluga podizanja gotovine na prodajnim mestima ima i jednu dodatnu praktičnu stranu. Naime, tehničke mogućnosti bankomata i poslovna politika banaka opredeljuju kojom će apoenskom strukturom raspolagati bankomat. Na gotovo većini bankomata u Srbiji moguće je podići najmanje 1.000 dinara. Najčešće se isplaćuju novčanice u apoenima od 1.000, 2.000 i 5.000 dinara. Tako da, ako je na računu klijenta ostalo nešto manje sredstava, kao opciju za podizanje novca može iskoristiti prednost servisa „podigni dinare”, jer u odnosu na bankomat – može podići sredstva koja odgovaraju njegovim potrebama i stanju na računu.

U centralnoj banci dodaju da je za razvoj servisa „podigni dinare”, kao i za svaku novu uslugu koja se razvija i uvodi u kartični sistem, vrlo značajna podrška banaka i kompanija koje su prepoznale značaj nacionalne „dina” kartice. Među prvima (2020. godine) koji su omogućili navedeni servis su NIS petrol i benzinske stanice „Gasprom”, sledi ih razgranata mreža prodajnih mesta „Merkator”, „Roda” i „Idea” i jedan od najvećih trgovinskih lanaca u zemlji – „Maksi” i „Tempo”. Pošto je usluga zaživela i drugi veliki trgovci rade na razvoju i njenom uvođenju.

„Podizanje gotovine uz kupovinu platnom karticom postala je usluga koja se sve više koristi, posebno u sredinama sa manje razvijenom mrežom bankomata i ekspozitura banaka. Prema okvirnim podacima dobijenim od dva najveća trgovca koji ovu uslugu nude, broj transakcija, na mesečnom nivou za sve kartične sisteme iznosi u proseku 35.000 transakcija”, kažu u NBS.

Srbija pripada grupi ne tako velikog broja zemalja koji imaju nacionalni kartični sistem i koji se mogu pohvaliti stepenom njegovog razvoja i učešća na tržištu u meri u kojoj to može Srbija poslednjih nekoliko godina.

Jovana Rabrenović