Пребринуо и забринуо

Партизанови фудбалери су коло пре краја првенства одахнули. Поново су вицешампиони Србије, што, додуше, није оно што им срце иште, али, с обзиром да су прошле године завршили као четврти, ово је добар скок увис. До скора су маштали да ће да доскоче и до престола, на коме нису били још од 2017, а онда, док дланом о длан, у питање им је дошло и друго место у нашој лиги.

Сада су то пребринули и одмах могу (и треба) да се – забрину! Са чиме ће да уђу у наредну сезону? Победили су на Бановом брду, које је из године у годину било њихово стратиште. Рекло би се да су изашли из зачараног круга, окренули нов лист, извукли поуке из претходних посртања...

Међутим, не може да се каже да су стали чврсто на своје ноге. У првом полувремену је мрежа могла да им буде толико изрешетана да никако не би могли да је закрпе. Али, што спортска срећа, што поново несавладиви Јовановић на голу (и у другом полувремену је био на висини задатка кад год је било потребно), улепшали су им живот после свега што им се обијало о главу у овој сезони.

Северина је својим голом отворио Партизану жељену капију Европе, па пошто је ТСЦ неочекивано нокаутиран у Лучанима, нема с ким више да се гурка за пролаз на највећи бал клубова. У противном, ко зна како би било када би одлука падала у последњем колу с крагујевачким Радничким, без обзира што би обрачун био у Хумској (превише пута је Партизан искрварио на свом кућном прагу).

У Хумској морају да буду критичнији према себи и од највећих злонамерних критичара, то јест да не убеђују себе да је лимун сладак. Није смак света да се не буде првак, није ни да се учешће у Европи сведе на појављивање у „масовкама”, али једно је кад се, макар и поражен, на својим ногама напусти бојно поље, а сасвим друго кад мора да се препусти на  милост и немилост противнику као против данског Нордсјеланда или да се мучи као у Купу Србије на Убу или против Графичара.

Против Чукаричког, иако је постигао оно што је хтео, Партизан је испољио све оне слабости од којих већ годинама побољева, али за које није нашао лековито биље. Истина, није било дилетантских грешака после којих се и сам грешник у неверици хвата за главу, али превише пута је противник, при резултату 0:0, био у стопостотним шансама. То што Партизан ниједном није ни огребан не значи да ће његова добра вила и даље да га сачува. Поготово не у Европи, у којој је много рана задобио и то толико дубоких да неке још нису зарасле.

Клубу су финансијске проблеми омча око врата, међутим, због тога дурбин не би требало да спушта, него да изоштри поглед. Новац сам по себи ништа не гарантује. Ето, Бајерн је за Кејна дао вероватно више пара, него што сви наши лигаши дугују и после 11 година не само што је свргнут у Немачкој, него је завршио на трећем месту.