Косовски дуг – политичко или економско питање

Поводом предлога Србије упућеног Међународном монетарном фонду и Светској банци да питање дуга Косова буде решено тако што би Србији било враћено или одбијено од преосталог дуга Светској банци 215 милиона долара, у јавности је поново покренута расправа да ли је то економско или политичко питање.
Српска делегација је захтев упутила на годишњој скупштини ММФ-а и Светске банке у Вашингтону, а после састанка представника Београда са извршним директором Светске банке Грејемом Вилером потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић изјавио је да враћање косовског дуга "нема никакве везе са питањем суверенитета, јер и град Београд сам плаћа своје дугове".

Горан Питић, професор економије и председник Управног одбора "Сосијете женерал банке" у Србији, сматра да је захтев Србије Светској банци и ММФ да се ослободи враћања косовског дуга логичан економски захтев, потпуно одвојен од питања будућег статуса Косова и Метохије. Он подсећа да је ово питање и раније било тема разговора, само због бојазни да ће бити повезано са статусом покрајине није на овај начин представљено.

Подсетимо да је тадашњи министар финансија Млађан Динкић, када је пре нешто више од годину дана изашао са тим предлогом, оптужен да таквим захтевом Косову даје независност или, у најмању руку, прави увод за самосталност покрајине.

Заговорници наставка отплаћивања дуга тада су тврдили да док год се дуг отплаћује Косово у формалном смислу остаје део територије Србије. Тај дуг је тумачен као суверени дуг, односно дуг за који гарантује држава Србија. Уколико би дошло до одвајања Косова и проглашења независности, онда би тај дуг аутоматски био подељен.

На питање зашто мисли да сада тај захтев неће бити протумачен као политичко питање, Питић каже да су "једноставно сазрели услови". "Тренутно је у току много јача политичка активност у вези са Косовом, на преговорима се раздвајају питања, економска питања добијају на тежини и економска аргументација је данас много већа него раније", каже Питић. Он закључује да овај захтев Србије не представља ништа друго до захтев да се питање косовског дуга стави у финансијски оквир.

И државни секретар за Косово и Метохију Душан Пророковић у краткој изјави за "Политику " демантује да српски захтев за отписом дуга има било какву политичку позадину.

Према једном од предлога од 14 тачака "тројке" Контакт групе предвиђено је да Косово има потпуну финансијску самосталност, што је и у одговору Београда потврђено у тачки 12 ("покрајина КиМ ће имати пуну надлежност над својим финансијама – опорезивање, јавни приходи, итд"). Ипак, ако Косово има потпуну финансијску самосталност, поставља се питање какав статус Косово може да има у будућности. Ингеренције сваког облика државног уређења (аутономија, покрајина, република, федерација, конфедерација или савез држава) стриктно су дефинисани, па се онда поставља и питање какво ће бити државно уређење Србије.

Србија је од 2002. године редовно измиривала косовски дуг, иако није имала никакве приходе са тог дела територије, будући да су међународни протектори издвојили косовску пореску управу и царину и од 1999. године онемогућили Србији да убира порез, царине и таксе на Косову. Према подацима Народне банке Србије, укупан дуг Косова и Метохије 31. децембра 2006. године износио је 1.182 милијарде долара, односно шест одсто укупног спољњег дуга Србије. Србија издваја више од 100.000 долара дневно, односно више од 3.000.000 долара месечно за отплату косовског дуга.

Србија је преузела отплаћивање косовског дуга у договору са Светском банком, јер је то био један од услова да добије кредите без камата на 20 година са 10 година почека. Србија је до сада на име косовског дуга плаћала само камате, док ће главница тек пристићи у наредним годинама.

Косовски економисти и представници Привредне коморе Косова, са друге стране, сматрају да је питање иностраног дуга уско повезано са сукцесијом бивше СФРЈ. "Косово треба да преузме инострани дуг једино у случају да буде укључено у поделу имовине некадашње Југославије", став је који преовлађује у косовској штампи, уз напомену да "Србија косовски дуг враћа из политичких разлога".

-----------------------------------------------------------

Ахтисари предложио преузимање дела дуга