Завршен позоришни „Кустендорф”

Пети по реду позоришни фестивал „Кустендорф” завршен је синоћ традиционалном доделом награда. „Златни лист” за најбољу представу припао је представи „11 поткошуља” у режији Симе Ђукића и у продукцији Факултета драмских уметности у Београду која вештим редитељским ритмом и глумом целог ансамбла, на храбар начин обрађује теме које снажно кореспондирају са савременим светом.

Награда за најбољег глумца фестивала додељена је Вељку Стевановићу, студенту Академије уметности у Београду за три улоге у представи „11 поткошуља”. „Златни лист” за најбољу глумицу припао је Марти Шћекић, студенткињи Академије уметности у Новом Саду за ролу Фредија у представи „Скакавци”. Специјална награда додељена је ансамблу представе „Животињска фарма” Академије уметности у Београду за сценски покрет, уједначеност израза и прилагођење игре специфичном амбијенту.

О наградама је одлучио жири који је радио у саставу: Вања Ејдус, Јана Маричић и Ђорђе Косић.

Пре свечаног уручења награда, пред публиком Мећавника изведена је ауторска представа Миње Пековић „Браво за кловна” из Народног позоришта Суботица.

Фестивал је речима:

– Они људи који живе нешто дуже, а ја припадам њима, знају како је пре 30-40 година кад се појавио Боб Вилсон и кад су се појавили театри који су рушили идеју грађанског театра, предсказиван крај позоришта, крај уметности и крај свега. Шта се десило, суочавамо са идејом да не само да није крај уметности, него да се рађа нова уметност. Када у тренутку када читав свет постоје један огроман театар, данас смо сведочили преко медија како је нестао ирански председник, пре три дана је упуцан премијер Словачке. Шта ће бити сутра, шта ће бити прекосутра, можда то буду по интензитету јачи догађаји од оних који ви представљате или који можемо да видимо на филму. Углавном овај фестивал буди наду, као и ови други фестивали којима се ми бавимо, управо због тога што су питани млађи људи, да заправо уметност није мртва: напротив, рекао је редитељ Емир Кустурица, затварајући овогодишње фестивалско издање на Мећавнику и приметио:

– Идеја којој смо сведочили вечерас да једна болест може да буде терапијски, установљена као представа, заправо говори да је уметност жива и то је оно што је велика радост јеванђеља у Новом завету, да нису писана као пука пророчанства, него као метафоричка дела. Дела која говоре о једном времену и која се тумаче хиљадама година после. Таква је лепота овог догађаја, овог фестивала, управо у томе што ви млади људи изводите уметничка дела и што живите уметност.

Под слоганом „Има ли живота пре смрти?” на фестивалу је на више локација, за три дана одиграно пет студентске представе и четири представе професионалних позоришта из Србије и Русије.