„Исповести” Младена Андрејевића

Монодрама „Исповести варалице Феликса Крула”, по роману Томаса Мана, у адаптацији, режији и извођењу глумца Младена Андрејевића изведена је синоћ на сцени Хартефакт куће.

Ову представу Андрејевић је први пут радио као дипломски испит пре 45 година, у сарадњи са професором Предрагом Бајчетићем, и за њу је награђен признањем „Мата Милошевић” за најбољег студента Факултета драмских уметности. Идеја да то буде монодрама дошла је од професора Бајчетића, тако што ће глумац публику дочекивати у фраку, а онда причати причу из угла конобара који поставља сто за госте, и то траје све док не заврши исповест, када се представа и завршава. Представа „Исповести варалице Феликса Крула” била је на репертоару Атељеа 212 од 1997. до 2000. године.

– Ако је јасно да „сила што учи свица да светли” представља, по мом тумачењу, самољубље односно жељу за супериорношћу, жељу за владањем над другима, манипулисање другима, онда тај проблем постаје битан када се прошири на бављење глумом. То јест, чини ми се да условно речено, треба служити идеји о лепом и истинитом и да је једино то разлог због кога се треба бавити не само глумом, него било којом другом уметношћу у зависности од талента и опредељења. Ради се, такође, и о тешкоћи остваривања себе кроз глуму, јер она једноставно није и не може бити сликарство, музика... Глумац, није сам, позориште није један глумац, позориште је добра представа. Ради се, дакле, о покушају да кроз ову монодраму кажем нешто о себи и о мом схватању глуме и уметности, каже Андрејевић.