Звезда није очекивала, али је веровала

Једно поглавље је завршено. Звезда је шампион АБА лиге, и наредне сезоне наћи ће се међу европском кошаркашком елитом. Било је ту свачега и на терену и ван њега, али чињенице су ту да подвуку црту.

Звезда је на терену показала више. На почетку финалне серије нико није могао да претпостави да ће се победник експресно одлучити у три меча. Али чета Јаниса Сферопулоса није дозволила да предност домаћег терена и вођство од 2:0 изгубе своју вредност и истопе се у гротлу „Београдске арене”.

Дошли су на „црне-бели” паркет, показали да гост и те како може да помрси конце домаћину, па чак и после шест година, и  на крају на истом том паркету подигли свој седми трофеј регионалног такмичења.

Али, да кренемо од почетка. Тим који је од краја септембра прошле године пролазио кроз прегршт проблема и транзиција није баш деловао као прави кандидат за „дуплу круну”, а камоли као претендент на „триплу”.

Жеље, наде и снови били су на високом нивоу. Душко Ивановић имао је план. Имена су се само низала, и било је извесно да ће искуство Милоша Теодосића и луцидност Шабаза Нејпира водити црвено-белу лађу кроз буру Евролиге. Изјаловило се то. Низао се проблем за проблемом. Кормило је преузео Грк Јанис Сферопулос, али повреде су осујетиле сваки привид континуитета, па је тако Евролига остала у запећку борбе за прво место на табели АБА лиге. Кроз све недаће борили су се храбро, а као награда дошао је и први трофеј.

Национални Куп освојили су у Нишу. Противник је и тада био „вечити ривал” који је још имао шансе да се нађе у завршници најелитнијег европског такмичења.

Ко би тада и помислио да ће се финале АБА лиге тако брзо завршити, да ће „црвено-бели” у три меча потпуно избацити „црно-беле” са колосека, и да ће Јанис Сферопулос чак шест пута узастопно у једној сезони надмудрити највећег међу тренерима – Жељка Обрадовића. Сетио се тешког периода и тренер Сферопулос након освојеног АБА прстена:

– Овај трофеј долази после тешке сезоне. Имали смо много повреда, играчи су због тога стално улазили и излазили из ростера. Ни у једном тренутку нисмо имали цео тим. Због тога смо стално мењали хемију. Пред крај нашли смо начин да играмо сви заједно.

Ипак, чуда се дешавају онима који у њих верују, а први међу једнакима који увек верује у Црвену звезду је и њен капитен Бранко Лазић. Најтрофејнији играч са Малог Калемегдана, био је актер многих финала, а трофеј је са Звездиним грбом на прсима подигао чак 24 пута. Многи су играчи долазили и пролазили, али Лазић је био ту кад се подизао први трофеј АБА лиге, а имао је ту част да подигне и седми. Ипак не планира ту да се заустави. Већ крајем недеље на програму је Суперлига Србије и могућност да сезону заврши са 25 титула поред свог имена.

– Остварили смо примарни циљ, освајање АБА лиге. Идемо мало да прославимо и да завршимо сезону како треба, с још једним трофејом.

Многе ствари које су претходиле сусретима вечитих ривала, бацила су сенку на примарну сврху спорта. Дотакао се Лазић и последњег у низу, инцидента између Џејмса Нанелија и Стефана Лазаревића:

– Дало нам је то додатну снагу и мотив да одиграмо сјајну утакмицу. Имали смо контролу читавим током меча и заслужено смо победили.

Један од најемотивнијих у редовима „црвено-белих” био је Немања Недовић. У последњим тренуцима меча, када је победа Звезде већ била извесна, чак је и заплакао.

– Био сам у клубу када је било много, много тешко, и сад се деси да освојим са Звездом прву АБА лигу. Ово је заиста нешто посебно.

Целе сезоне Недовић је из првих редова имао подршку најближих, неретко се у његовом наручјку после мечева могла видети и његова ћеркица Талија.

– Титулу посевећујем породици, мојој Талији и свим навијачима Звезде. Они који ме прате од млађих дана знају колико је мени ово битно и знају да ми је жао што нисам успео да освојим одмах, али ето са малим закашњењем, надам се да су сада поносни. Нисмо очекивали, али смо веровали. Када смо видели почетак утакмице рекао сам играчима у свлачионици да имам осећај да они не верују да могу да победе. Да смо јако близу и да само треба да будемо солидни. Да не правимо грешке. Да одиграмо паметно и „читамо игру”. Ова утакмица није била у томе ко има више снаге, ко је јачи, ко је бољи шутер... Ово је био шах, тактички меч.

Недовића чемо имати прилику да гледамо сигурно  наредне сезоне.

– Имам још годину дана уговора. Видим себе овде и надам се да ћемо имати још више успеха наредне сезоне.