Век од рођења мајстора Јонаша

Ковачица – Све је ових дана у престоници наиве у знаку сликара Мартина Јонаша (1924-1996), а таква ће бити и  цела ова година. Стотину их је од када је рођен овај великан међу сељацима сликарима, а за ту годишњицу  биће представљено 156 његових радова – графика и уља на платну – у Галерији наивне уметности у његовој родној Ковачици.

„Где год да станем, прво видим људе, па тек после пејзаж или ствари. Због косаца сликам њиву, због оронулог старца пећ и целу собу. Други сликају њиву и на крају кажу: ’Е, овде ћу да убацим људе’”, речи су Мартин Јонаша, познатог и по бриљантном цртежу, акварелу и пастелу, линорезу и дуборезу. Пољопривредник уметник са четири разреда основне школе читав век живео је и стварао у Ковачици, а прво платно насликао 1953. године. Од тада нанизало се на стотине дела жанр-мотива, портрета, анималистичких мотива, фигура, па и пејзажа, али је центар његове слике – човек.

„Његови људу имају изразито велике руке и ноге, а мале главе. Тиме жели да укаже колико је живот сељака тежак, заснован на физичкој снази. Ковачичани су увек питали зашто их тако слика, а он је одговарао да је као дете обожавао да чучи испод стола и посматра родитеље, а из те перспективе му је деловало да имају огромна стопала и руке, а малу главу. Те елементе склапао је у композицију ослобођену сувишних појединости, чиме основна идеја постаје уочљивија. Клип кукуруза или бундеве, симболи богатства, добијају тако огромне размере у доминантном колориту наранџасте – боје летине, јесени. Говорио је да га оне смирују, подсећају на њиву, на мирис плодова и хлеба”, објашњава за „Политику” Ана Жолнај Барца, директорка Галерије наивне уметности у Ковачици.

Мајстор Јонаш, како су га звали његови Ковачичани, сликао је банатско село и њих, вредне људе који хране градове, а та невероватна уметност опчинила је планету на више од 450 самосталних и групних изложби у више од 50 земаља. Толико да 1978. године у Милану добија медаљу за графику, раме уз раме са Салвадором Далијем, Ренатом Гатусом, а две године раније на италијанском Каприју, његових пет графика отиснуто је у злату. Из тог света у малену Ковачицу, због његове уметности, долазиле су Софија Лорен, Елизабет Тејлор, посада „Апола 11”, „Ролингстоунси” и државници, најславнија имена, да виде и купе његове слике.

За јубилеј и сећање, председник општине Ковачица Јарослав Хрубик, представници установа и удружења положили су цвеће на гроб Мартина Јонаша на месном гробљу, где почива од 1996. године. У Галерији „Бабка” одржана је Дебата о етичком кодексу за сликаре представнике ковачичке школе наивног сликарства у Србији, у поткровљу Галерије наивне уметности постављена је и изложба награђених ученичких радова на конкурсу „Век од рођења Мартина Јонаша”. За посетиоце на дан његовог рођења, 9. маја, биле су отворене и капије Спомен-дома Мартина Јонаша, који је за живота дугог 72 године стигао да инспирише и своје комшије да се придруже локалној групи сликара. Тако остаје један од оснивача школе наивног сликарства из Ковачице, као и Галерије наивне уметности, институције на светској мапи.

„Јасно, без сувишних детаља, на својим сликама желим да прикажем да су два и два четири. Какви су заправо живот и рад, љубав и смрт, радост и бол. Користим скраћенице, прескачем све оно небитно. Платно односно цртеж мора да одише једноставношћу ликовног израза, чак и оних најсложенијих појава и ситуација.”

Омаж наивном сликарству

Амбасадору Словачке у Србији Михалу Павуку, председници Националног савета словачке националне мањине у Србији Душанки Петрак, породици Мартина Јонаша и истакнутим представницима савремене ковачичке наиве, поводом сто година од рођења сликара, припала су специјална поклон-издања марака „Поште Србије”.

„Емисија ’Поште Србије’ знак је највишег признања животу Мартина Јонаша и његовом делу својеврсног и изузетног уметничког израза, који је Ковачицу прославио у читавом свету. То је и својеврсни омаж наивном сликарству словачке националне мањине из Ковачице. Шаљемо снажну поруку подршке поднетој кандидатури Републике Србије за упис ковачичког наивног сликарства на Унескову репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа, у чији позитиван исход, у децембру, дубоко верујемо”, рекао је Зоран Ђорђевић, в. д. директора „Поште Србије”.