По­след­њи апел струч­ња­ка да се са­чу­ва­ју Са­јам и Ге­не­рал­штаб

Про­гла­си­ти ком­плекс Бе­о­град­ског сај­ма за спо­ме­ник кул­ту­ре та­ко да тај ста­тус осим Ха­ле је­дан до­би­ју ха­ле две, три и че­ти­ри, за тај про­стор из­ра­ди­ти и усво­ји­ти ур­ба­ни­стич­ки план (план де­таљ­не ре­гу­ла­ци­је), а ни­ка­ко про­стор­ни план под­руч­ја по­себ­не на­ме­не (ППППН) и спро­ве­сти ме­ђу­на­род­ни кон­курс за ње­го­ву об­но­ву. Aнсамбл Ге­не­рал­шта­ба и Ми­ни­стар­ства од­бра­не у Кне­за Ми­ло­ша тре­ба да бу­де ка­те­го­ри­сан у ста­тус кул­тур­ног до­бра од из­у­зет­ног зна­ча­ја за др­жа­ву, да се ти објек­ти оште­ће­ни у НА­ТО бом­бар­до­ва­њу 1999. са­ни­ра­ју у скла­ду са већ утвр­ђе­ним ме­ра­ма за­шти­те ко­је про­пи­су­ју вра­ћа­ње у пр­во­бит­но ста­ње и да им се за­др­жи управ­но-ад­ми­ни­стра­тив­на на­ме­на. Да се ста­ве ван сна­ге сви ме­мо­ран­ду­ми, спо­ра­зу­ми и уго­во­ри и уки­ну све од­лу­ке којe су ди­рект­но супротнe за­ко­ни­ма, про­пи­си­ма и оба­ве­зу­ју­ћим ак­ти­ма др­жа­ве Ср­би­је, а ти­чу се ком­плек­са Бе­о­град­ског сај­ма и ан­сам­бла Ге­не­рал­шта­ба и Ми­ни­стар­ства од­бра­не.

Ово су зах­те­ви из Де­кла­ра­ци­је о суд­би­ни Сај­ма и Ге­не­рал­шта­ба ко­ју су пот­пи­са­ли Ака­де­ми­ја ин­же­њер­ских на­у­ка Ср­би­је, Ака­де­ми­ја ар­хи­тек­ту­ре Ср­би­је, Удру­же­ње ар­хи­те­ка­та Ср­би­је и дру­штва ар­хи­те­ка­та Бе­о­гра­да, Но­вог Са­да, Ни­ша, Зре­ња­ни­на, Ва­ље­ва и Вра­ња.

Де­кла­ра­ци­ја је ју­че пред­ста­вље­на у Ме­ди­ја цен­тру, а са­чи­ни­ла ју је рад­на гру­па са „ле­ги­ти­ми­те­том сте­че­ним” на ве­ли­ком Фо­ру­му одр­жа­ном 23. апри­ла ове го­ди­не на Гра­ђе­вин­ском фа­кул­те­ту. Тај до­га­ђај оку­пио је ви­ше од 350 ар­хи­те­ка­та, ин­же­ње­ра раз­ли­чи­тих стру­ка, кон­зер­ва­то­ра, ур­ба­ни­ста, про­стор­них пла­не­ра, прав­ни­ка, еко­но­ми­ста, исто­ри­ча­ра умет­но­сти... из це­ле Ср­би­је ко­ји се про­ти­ве ру­ше­њу и про­ме­ни на­ме­не Бе­о­град­ског сај­ма и Ге­не­рал­шта­ба.  

– На­ја­ву њи­хо­вог де­ли­мич­ног или пот­пу­ног ру­ше­ња сма­тра­мо у пот­пу­но­сти не­при­хва­тљи­вом. Раз­вој Бе­о­гра­да ни­је сер­вис за оства­ри­ва­ње при­ват­них ин­те­ре­са и уве­ћа­ва­ње ка­пи­та­ла са не­са­гле­ди­вим штет­ним по­сле­ди­ца­ма по жи­вот­но окру­же­ње, дру­штве­ну прав­ду и кул­тур­но-исто­риј­ско на­сле­ђе гра­ђа­на Бе­о­гра­да и Ср­би­је. Не­до­пу­сти­во је да се за­ко­ни и ур­ба­ни­стич­ки пла­но­ви зло­у­по­тре­бља­ва­ју од стра­не др­жав­не и ло­кал­не упра­ве, да се јав­ним мње­њем ма­ни­пу­ли­ше и да од­лу­ке о бу­ду­ћем раз­во­ју ком­плек­са Бе­о­град­ског сај­ма и ан­сам­бла Ге­не­рал­шта­ба и Ми­ни­стар­ства од­бра­не до­но­се ис­кљу­чи­во не­ком­пе­тент­ни љу­ди са др­жав­ног вр­ха – ис­та­као је Бо­јан Ко­ва­че­вић, ар­хи­тек­та и је­дан од 22 чла­на рад­не гру­пе ко­ја је са­чи­ни­ла Де­кла­ра­ци­ју и про­шлог пет­ка је упу­ти­ла на адре­се, ка­ко се ју­че мо­гло чу­ти, пред­сед­ни­ка ре­пу­бли­ке и вла­де, ми­ни­стар­ста­ва кул­ту­ре и гра­ђе­ви­нар­ства, са­о­бра­ћа­ја и ин­фра­струк­ту­ре, свих за­во­да за за­шти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре...

Ње­гов ко­ле­га, ар­хи­тек­та и ур­ба­ни­ста Бо­ри­слав Стој­ков ка­зао је да се гра­ђе­вин­ско зе­мљи­ште и гру­бо оште­ће­ни објек­ти ан­сам­бла Ге­не­рал­шта­ба и Ми­ни­стар­ства од­бра­не пре­пу­шта­ју не­за­ко­ни­то ино­стра­ном ин­ве­сти­то­ру, с пра­вом да се на ње­му ин­тер­ве­ни­ше ар­хи­тек­тон­ско-ур­ба­ни­стич­ком тран­сфор­ма­ци­јом по при­ват­ној во­љи, за­не­ма­ру­ју­ћи чи­ње­ни­цу да су објек­ти за­ко­ном за­шти­ће­ни као јав­но кул­тур­но до­бро.

– Тај ан­самбл као ур­ба­ни­стич­ка це­ли­на, утвр­ђе­на и пре­по­зна­та као ре­пер иден­ти­те­та Бе­о­гра­да, са из­у­зет­ним аутор­ским иде­ја­ма мо­дер­не ар­хи­тек­ту­ре, у ру­ка­ма по­тен­ци­јал­ног ино­стра­ног ин­ве­сти­то­ра кре­ће у прав­цу ње­го­ве ар­хи­тек­тон­ско-ур­ба­ни­стич­ке де­ва­ста­ци­је, ме­ња­ју­ћи из­глед и ка­рак­тер ком­плек­са, уме­сто да се ре­ста­у­ри­ра пре­ма ори­ги­нал­ном про­јек­ту ар­хи­тек­те Ни­ко­ле До­бро­ви­ћа – ис­та­као је Стој­ков.

Бе­о­град­ски са­јам, ка­ко је Стој­ков под­се­тио, мо­же се ре­кон­стру­и­са­ти та­ко да це­ли­на до­би­ја но­ве са­др­жа­је (ре­кре­а­ци­ја, зе­ле­ни по­јас пре­ма Са­ви...) или да се ста­ри об­но­ве – ТВ сту­дио пре­тво­ри у му­зеј, а све у са­рад­њи са слу­жба­ма за­шти­те кул­тур­них до­ба­ра.

– По­чет­на иде­ја ин­ве­сти­то­ра „Бе­о­град на во­ди” да Ха­лу је­дан на Сај­му пре­тво­ри у опе­ру и ба­лет је, по­ред то­га што ни­је про­у­че­на тех­нич­ки, функ­ци­о­нал­но и умет­нич­ки, гра­ђе­вин­ски не­при­хва­тљи­ва јер то­тал­но за­не­ма­ру­је кон­струк­тив­на ре­ше­ња за­бе­ле­же­на као је­дин­стве­на у све­ту – из­ри­чит је Стој­ков.

Ши­ро­ки струч­ни кон­сен­зус за ар­хи­тек­ту и ака­де­ми­ка Бра­ни­сла­ва Ми­тро­ви­ћа ни­је об­ја­ва ра­та љу­ди­ма ко­ји до­но­се од­лу­ке о Сај­му и Ге­не­рал­шта­бу, не­го је по­след­њи апел стру­ке за од­бра­ну иден­ти­те­та, кул­тур­ног на­сле­ђа и ар­хи­тек­ту­ре ко­ја је угро­же­на.

– Ви­ше сто­ти­на љу­ди, про­фе­си­о­на­ла­ца, сма­тра да је озбиљ­но угро­жен про­стор и ово је наш ва­пај. Ми ни­смо до­шли да се ту­че­мо, ам­би­јент рин­га је не­под­но­шљив, и за­то оче­ку­је­мо ди­ја­лог. Ако га не­ма­мо, он­да смо у про­бле­му – ис­та­као је Ми­тро­вић.     

Од уче­сни­ка ју­че­ра­шње кон­фе­рен­ци­је мо­гло се чу­ти да је очу­ва­ње Бе­о­град­ског сај­ма и оште­ће­ног Ге­не­рал­шта­ба, као кул­тур­них до­ба­ра за­шти­ће­них Уста­вом, од­го­вор­ност струч­не јав­но­сти, град­ских и др­жав­них ин­сти­ту­ци­ја, љу­ди ко­ји до­но­се од­лу­ке ка­ко на ло­кал­ном та­ко и на нај­ви­шем др­жав­ном ни­воу, али и свих гра­ђа­на Бе­о­гра­да и Ср­би­је.

Ко је по­др­жао, а ко са­чи­нио Де­кла­ра­ци­ју

Де­кла­ра­ци­ју о суд­би­ни Бе­о­град­ског сај­ма и Ге­не­рал­шта­ба по­др­жа­ли су: Ар­хи­тек­тон­ски фа­кул­тет, Ге­о­граф­ски фа­кул­тет – Катедрa за про­стор­но пла­ни­ра­ње, Удру­же­ње ур­ба­ни­ста Ср­би­је, Дру­штво кон­зер­ва­то­ра Ср­би­је, „До.ко.мо.мо. Ср­би­ја”, „Евро­па но­стра Ср­би­ја”, „Но­ва план­ска прак­са”, „Сфе­ра”, плат­фор­ма за ди­ја­лог и про­мо­ци­ју ар­хи­тек­ту­ре, Удру­же­ње пеј­за­жних ар­хи­те­ка­та Ср­би­је, Ре­гу­ла­тор­ни ин­сти­тут за об­но­вљи­ву енер­ги­ју и жи­вот­ну сре­ди­ну (РЕ­РИ) и „Ми­ни­стар­ство про­сто­ра”. Чла­но­ви рад­не гру­пе ко­ја је са­чи­ни­ла тај до­ку­мент из­ме­ђу оста­лих су и ар­хи­тек­те проф. Иван Ра­шко­вић, проф. др Је­ле­на Ива­но­вић Вој­во­дић, проф. др Та­ња Дам­ња­но­вић Кон­ли, Ана Гра­о­вац, др Ива Чу­кић, Ми­љан Са­ла­та, проф. др Ду­шан Нај­да­но­вић, гра­ђе­вин­ски ин­же­њер, Јо­ван Ра­јић, прав­ник, екс­перт за пра­во енер­ге­ти­ке и жи­вот­не сре­ди­не, Ла­на Трај­ко­вић, сту­дент ар­хи­тек­ту­ре...