Раскорак између потрошачке корпе и минималне зараде

У јануару ове године минимална зарада вредела је 49.864 динара, а минимална потрошачка копра 52.775,41 динара. То значи да је покривеност минималне потрошачке корпе минималном зарадом износила 94,48 одсто, што је знатно више у односу на прошлу, па и претпрошлу годину, када је просек покривености износио око 77 одсто. О томе је недавно говорила и Јоргованка Табаковић, гувернер Народне банке Србије (НБС), када је казала да о побољшању животног стандарда говори и раст покривености просечне потрошачке корпе просечном зарадом и раст покривености минималне корпе минималном зарадом, на око 94 одсто, што је, како је подвукла, највиши ниво до сада.

– Табаковићева је изнела податак и упоредила износе минималне зараде из минималне потрошачке корпе из јануара ове године. Ипак, поштено би било рећи да је у првом месецу било највише радних дана у години, чак 23, када су била нотирана 184 радна сата. Минимална зарада износила је 49.864 динара, а минимална потрошачка корпа 52.775,41 динара. Већ у фебруару минималац је износио 45.528 динара јер је месец бројао 21 радни дан, док је корпа незнатно порасла – на 53.040,56 динара. То значи да је покривеност у фебруару опала, на 85,84 одсто, а да су радници са минималцем за два месеца ове године ипак у заостатку од 10.423,97 динара, у односу на минималну корпу – наводи Душко Вуковић, потпредседник Савеза самосталних синдиката Србије (СССС), питајући се што такве податке није назначила гувернер НБС, него је баш изабрала месец са највећим бројем радних сати да јавности представи како у Србији расте стандард живота.

У НБС-у ипак сматрају да је из података за фебруар, али и уколико се посматрају оба месеца заједно, покривеност и даље већа од 90 одсто, у оба случаја. Представници синдиката се питају чиме треба да се похвалимо.

– Људи не примају проценте, него динаре. Трочлана породица може на образовање да потроши 110 динара, јер толико је износила (94 одсто) јануарска покривеност минималне корпе минималном зарадом. Треба ли можда да се хвалимо да трочлана породица има право месечно на 8,5 литара течности, грам сардине дневно по члану домаћинства? Да ли од 400 грама предвиђене јунетине у минималној корпи могу да пазаре 370 грама тог меса месечно? То све није за хвалу, а казати да се побољшао животни стандард такође није у реду, јер је минимална зарада и даље нижа од минималне потрошачке корпе – додаје Вуковић.

Да статистици не треба сто посто веровати, јер статистика зависи од методологије која се користи у одређене сврхе, сматра економиста Милан Р. Ковачевић.

– Када је реч о покривености корпе зарадом, важна је потрошња, односно колико се, заправо, троши новца. То се стално мења, као и оно колико људи улази у тај просек. Уз то, важно је и питање да ли су намирнице које улазе у састав те корпе релевантне, јер можда неки људи не троше такве намирнице него неке друге, због чега сматрам да се не може говорити о повећању стандарда само на основу статистике покривености корпе минималном зарадом. То није права слика стања. Иако је просек покривености корпе у претходне две године био око 77 одсто, а за прва два месеца ове године око 90 процената, то не значи да нам је боље – сматра он.

Просек покривености

Година Проценти

Цела 2022. 77,82 одсто

Цела 2023. 77,30 одсто

Јануар/фебруар 2004. 90,16 одсто

*Извор СССС