Европа и јачање деснице

Пред изборе за Европски парламент (ЕП) остварује се процена о прегруписавању политичких снага у Европи у корист деснице уз уверљиву прогнозу наставка тренда коју најсвежије победе деснице у Португалији, Хрватској, С. Македонији, употпуњују.

Затварањем граница у ЕУ у раној фази пандемије ковида 19, а мимо Шенгенског споразума, дошла је до изражаја супрематија националних интереса чланица ЕУ у односу на ваннационалне норме и стандарде. Већ је тада означен почетак динамичног враћања деснице у Европи. Одсуство консензуса око имиграционих политика ЕУ и рат у Украјини су то значајно продубили преко ефеката и последица на политичком, економско-социјалном, безбедносном плану. Успон деснице као последице већ у 2023. то потврђује. Ногу је повукао неочекиваном убедљивом победом десничар Герт Вилдерс у Холандији. Победе мађарског Фидеса, грчке Нове демократије, конзервативаца у Финској, појединачно странака деснице у Пољској и Шпанији, улазак десне странке у власт у Шведској, те десног СНС-а у Србији, потврда су надолазећег десног тренда на европској политичкој сцени. У овој 2024 години генерално посматрајући Европу, левица је већ у дефанзиви, што потврђује пример важне Немачке за политичка одмеравања и њене „семафор” леве коалиције са веома лошим рејтингом на унутрашњем плану и великим пробојем десног АДФ, затим стабилна власт деснице у Италији, доминација деснице на унутрашњој сцени Француске, већ остварене победе деснице на изборима у овој години.

Повратак деснице у Европи и разлози за то одражавају се у два важна правца: генерално према јачању суверенизма и друго националних политика. Суверенизам је у природи десне политичке провинијенције коју генерално карактерише лојалност националним и државотворним коренима, симболима и референцама уз њихово одговарајуће политичко и институционално уважавање. Код свих победничких и опозиционих странака деснице у Европи у прошлој и овој години ти елементи суверенизма су видљиви. Нарочито су изражени у ставу према имиграционој политици ЕУ, али и према ставу око рата у Украјини и његовим ефектима.

Примери унутрашњих политичких сцена у Немачкој, Француској, Холандији, Мађарској, Словачкој, Италији и др, на то указују. Посебно је интересантна појава суверенизма ЕУ према трансатлантском утицају САД и функцији НАТО у том контексту који наглашено заговара француски председник Макрон са идејом о европској (ЕУ) „аутономији” и безбедности. Важан тест за суверенистичке тенденције у постизборном ЕУ периоду ће бити реформа у вези са (немачким) захтевима за увођење квалификоване већине (спољна политика, безбедност, проширење, итд.). У том контексту победа деснице на европским изборима би суверенистичке тенденције тематски и акционо свакако оснажила.

Са јачањем деснице објективно јачају и национални политички програми и политике. Имиграциони притисак на Европу из афроазијског и медитеранског простора са ефектима и последицама на економско-социјалном, културолошком и безбедносном плану, подиже значај националних политика, што се нарочито види кроз немогућност ЕУ да дефинише и примени јединствену политику у одговору на изазове, а као израз идеолошко-политичког неслагања деснице и неолибералне левице, те деловања националних политика у неким земљама чланицама. Рат у Украјини је генерално додатни мотив за повратак националних политика укључујући и левицу, што тренд милитаризације недвосмислено потврђује. Примери су Словачка са актуелним последицама (атентат на премијера), Албанија, Немачка где делује необична коалиција крајње деснице и левице, усаглашена око националне политике у питањима имиграције и рата. Националне политике већ доминирају и на европском Кавказу (Јерменија, Грузија, Азербејџан).

Због утицаја на европска стратешко-политичка кретања не смеју се изоставити велике силе: САД и Русија. У САД десни републиканци са кандидатом Трампом, уз све контроверзе на унутрашњој политичкој сцени, већ сада препознатљиво воде. Њихова победа и приступ трансатлантским односима може, сходно претходном искуству, додатно да подстакне суверенистичке и национално-политичке тенденције у ЕУ и Европи у целини. Убедљива победа председника Путина и његове (десне) странке у Русији већ сада, без обзира на изолационистичку стратегију Запада, отклања све дилеме око будућег утицаја на политичку сцену у Европи на плану суверенизма и националних политика (Балтик, Пољска, Румунија, итд.).

Када је реч о Србији она је националну политику у суверенистичком програмском смислу јасно дефинисала кроз постизборни победнички континуитет владајуће странке.

Дипломата у пензији

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa