Они могу да надгласају судију

Иако у сенци, судије поротници могу да надгласају судију. Њихова реч се, иако можда на први поглед не изгледа тако, и те како поштује. Од њиховог гласања у великој мери зависи судбина окривљеног. Зову их „људи из народа”, а у доношењу одлука широм Србије, учествују већ 137 година. Од тада је улога поротника у раду правосудног система изузетно битна.

У београдском Окружном суду, мало је познато, тренутно их има 190. Они су ти који у „име народа”, руководећи се правичношћу, равноправно са судијама професионалцима, учествују у доношењу пресуда. За одмеравање казне, питају се од 1871. године када је донесен први Закон о пороти у Србији.

– Услови именовања и трајања дужности поротника регулисани су посебним одредбама Законика о судијама. Поменуте одредбе прописују да судија поротник мора да буде држављанин Србије који је навршио 26 година. Бира се на пет година и може поново да буде изабран. Поред законских одредаба, мора да се води рачуна и да изабрани поротник буде достојан дужности на коју је изабран. У Закону о судијама, између осталог, наведено је и да при именовању „судија из народа” поред особених карактеристика треба водити рачуна и о стручности поротника и склоности ка појединим врстама судских ствари. Судија поротник не може да буде адвокат, нити да пружа правне услуге и стручне савете уз накнаду – објашњава Ивана Рамић, портпарол Окружног суда у Београду.

Према њеним речима, судију поротника именује Високи савет правосуђа на предлог министра правде. Пре него што предложи избор одређеног лица, министар би требало да прибави мишљење председника суда, за који се тај поротник бира.

– У београдском Окружном суду тренутно има 190 изабрана поротника. Пре ступања на „дужност”, поротник полаже заклетву пред председником суда за који је именован. Уколико је против поротника покренут кривични поступак, председник суда има право да га удаљи са дужности. Министар и председник Врховног суда Србије могу да покрену иницијативу за утврђивање разлога за престанак дужности поротника – рекла је Рамићева.

Према њеним речима, од самих поротника зависи колико ће учествовати у раду суда. Без обзира на то, њихово мишљење се апсолутно уважава. Било је случајева, тврди Рамићева, да поротници надгласају професионалног судију. Ипак, председник већа је тај који, како објашњава Рамићева, руководи гласањем и последњи гласа. Одлука се сматра донетом када за њу гласа већина чланова судског већа.

На питање да ли се порота укључује у сложенијим или једноставнијим случајевима, Рамићева објашњава да су законом предвиђени случајеви када суди судија појединац, али да је, у принципу, правило да суд суди у већу.

– Уколико се против оптуженог води кривични поступак за дело за које може да се изрекне казна затвора у трајању од 15 година или тежа, судско веће је састављено од двојице професионалних и тројице судија поротника. Поступке који се воде против оптужених за кривична дела за које је запрећена блажа казна води трочлано веће – објаснила је Рамићева.

Интересантно је да се по правилу, поротник у предмет укључује на његовом почетку и да га прати до краја, као члан судског већа. Са предметом се упознаје у судници што, како Рамићева каже, доприноси тајности и правичности суђења.

– У персоналној служби београдског Окружног суда именован је референт чији је задатак да ради са поротницима. Десет дана пре суђења, референта обавештавају  када и који судија има суђење. Он не зна ништа о предмету за који треба да одреди поротника. О предмету ништа не знају ни поротници. Они се обавештавају само да одређеног дана треба да се појаве код именованог судије – рекла је Рамићева.

Сваки поротник има свој „лични лист”. Њега формирају службеници персоналне службе и у њему се налазе сви подаци о њему. За своје услуге, судије поротници добијају накнаду у виду паушала чију висину одређује Министарство правде. Поред паушала, поротници добијају такозвану сатницу и накнаду за превоз.

– Паушал за пензионере и незапослене износи 943 динара, док је за приватнике, земљораднике и запослене одређена накнада од  1347 динара. По завршетку обавеза у суду, поротник је дужан да се јави персоналној служби. Ту добија решење у којем је наведено колико је сати тог дана провео у суду. На крају месеца, решења се сабирају и на основу њих се поротницима исплаћује новац. Новац се исплаћује из буџетских средстава посебне намене – навела је Рамићева.

-----------------------------------------------------------

Поротници – изузетно битни

Улога поротника је, нарочито у првом степену, изузетно битна. У другом и трећем, по правилу, суде судије професионалци. Једино у другостепеном кривичном поступку, када се суди у претресу, постоје судије поротници.

М. Дерикоњић
С. Милошевић