Јасикевичијус за петама Пешићу

На завршном турниру Евролиге у Берлину (24–26. мај), шефу стручног штаба Фенербахчеа, Шарунасу Јасикевичијусу, пружа се шанса да постане тек четврти у историји кошарке коме је пошло за руком да буде европски клупски првак и као играч и као тренер. До сада су то урадили само Лоло Саинз (Реал, Шпанија – као играч 1964, 1965, 1967, 1968; као тренер 1978, 1980), Арменак Алачачан (ЦСКА, Совјетски Савез/Русија – играч 1961, 1963; тренер 1969) и Светислав Пешић (Југославија/Србија – као играч Босне 1979; као тренер Барселоне 2003).

У последњих седам година покушава да им се придружи Јасикевичијус (играч-шампион 2003–2005, 2009) који је као стручњак четири пута стизао до фајнал фора (2018. са Жалгирисом, 2021, 2022. и 2023. са Барселоном). Лане је добио отказ у Барселони, по свему судећи, због тога што је у полуфиналу Евролиге изгубио од Реала. До растанка је дошло само два дана пошто је подигао трофеј намењен прваку Шпаније.

Данашњи тренер Фенербахчеа, Јасикевичијус, у играчким данима подизао је пехар Евролиге са Барселоном (2003, тренер С. Пешић, саиграч Дејан Бодирога, кондициони тренер Миливоје Каралејић), Макабијем (2004, 2005) и Панатинаикосом (тренер Ж. Обрадовић, саиграч Душан Кецман). Неоспорно је да су на њега велики утицај извршили и Пешић и Обрадовић.

Предстојећи фајнал фор у Берлину доноси много разлога да се осврнемо на чувени завршни турнир у Истанбулу, 2012. године. Јасикевичијус је у то време носио дрес Панатинаикоса (тренер Ж. Обрадовић) али га није било у завршници због повреде. Саиграч му је био Ник Калатес, легенда Панатинаикоса, с којим ће се сутра у полуфиналу борити управо против тог клуба. Калатес је тада имао 23 године. У тиму „зелених” из Атине провео је осам сезона и с њима освојио Евролигу 2011. године (последњу у ери Жељка Обрадовића).

– Ово је врло посебна ситуација, имајући у виду заједничку прошлост – изјавио је Јасикевичијус за сајт Евролиге. – Знате, гајим љубав према том клубу (Панатинаикос – прим. аут) и људима са супротне стране које знам, из стручног штаба, али ту је и много пријатеља које имам у Атини. Истовремено, дужни сте да то оставите по страни и да покушате да урадите свој посао што је најбоље могуће за Фенербахче. Управо то је мој задатак…

На фајнал фору у Истанбулу 2012, Олимпијакос је направио највећи преокрет свих времена у финалима, савладавши екипу ЦСКА са 62:61, иако је руски тим водио са 19 поена предности, 11 минута пре краја. На клупи екипе из Пиреја био је Душан Ивковић (у саставу Марко Кешељ), а у тиму из Москве играли су асови попут Ненада Крстића, Андреја Кириленка и Милоша Теодосића који је и тада, као и данас у Црвеној звезди, сарађивао с грчким стручњаком Јанисом Сферопулосом (тада помоћник Јонаса Казлаускаса).

У том чувеном тиму Олимпијакоса као најмлађи играла су два Костаса – Слукас (тада 22 године) и Папаниколау (21). Слукас је прошлог лета изневерио навијаче Олимпијакоса (у њему провео десет година) прешавши у редове градског ривала Панатинаикоса. У сутрашњем полуфиналу у њему ће прорадити додатне емоције: противник је Фенербахче са којим је био европски првак 2017. године (тренер Жељко Обрадовић). Поред тога има још две титуле са Олимпијакосом (2012, 2013) који сутра у репризи прошлогодишњег финала игра против мадридског Реала.

Папаниколау је, за разлику од Слукаса, остао веран једном клубу у Грчкој. Тренутно завршава своју 13 сезону у Олимпијакосу у који се 2016. вратио из НБА лиге, из Денвера. Његови саиграчи на завршном турниру 2012. године били су и Василис Спанулис (данас селектор Грчке) и Кајл Хајнс (играч Арманија) који је тада стекао афирмацију у Евролиги.

Полуфинале

(сутра)

Панатинаикос – Фенербахче            18 ч

Реал – Олимпијакос  21 ч

Финале и меч за треће место

(недеља)