Фудбал је заувек остао у мом срцу

Спој традиције српског спорта и спортске медицине са Катаром, где цвета спорт у последњих 15, 20 година, у овом моменту је стварно нешто што има велики потенцијал, рекао је за „Политику” др Кристијано Еирале, светски признати стручњак на пољу спортске медицине. Еирале је то казао након што је јуче потписан споразум између представника Медицинског факултета Универзитета у Београду и Спортско-ортопедске клинике „Аспетар” из Катара, којим је договорен и заједнички наступ и презентација ове две институције у наредном периоду на свим догађајима који имају везе са спортском медицином и физичким активностима. Споразум омогућава и да студенти спортске медицине из Катара долазе на специјализацију у Србију, док ће ова блискоисточна земља и клиника „Аспетар”, која је најпрестижнија спортско-ортопедска медицинска кућа, бити домаћини српским стручњацима током студијских боравака. Тим поводом је осим директора ове клинике др Аи Куварија, у делегацији из Катара у Београду боравио и др Кристијано Еирале.

Истакнути лекар спортске медицине, познат по специјализацији из фудбалске медицине, након што је дипломирао на Универзитету у Павији 2001, специјализирао је и докторирао на тему епидемиологије фудбалских повреда. Наиме, као неко ко је прво играо фудбал, др Еирале није остварио сан да буде професионални играч, али је из свог угла на терену важан део екипа о којима је бринуо – био је медицински координатор фудбалског клуба Пари Сен Жермена, репрезентације Обале Слоноваче током Светског првенства 2014, затим медицински директор фудбалске репрезентације Катара, тимски лекар Интера из Милана...

„Постао сам спортски доктор и лекар у фудбалу, јер је фудбал био моја страст. Играо сам фудбал, али нисам био довољно снажан да се професионално бавим њиме. Фудбал је свакако на овај начин остао заувек у мом срцу. Али с друге стране радећи толико година под притисцима и различитим стресовима, фудбал се спушта на листи мојих омиљених спортова”, рекао је искрено др Еирале. Он је сада кључна фигура Аспетаровог одељења за спортску медицину и биће му поверено медицинско обезбеђење Светског првенства у кошарци 2027. године, у коме ће учествовати и српски лекари.

Према његовим речима, иако је кардиолошки скрининг на листи лекарских приоритета спортиста, застој срца и кардиолошки проблеми спадају у најтеже спортске повреде које не значе само крај каријере, него некада, нажалост, и крај живота. „У различитим спортовима различите повреде значе крај каријере. Голман не може да има повреде руке, оне су му врло важне за позицију коју има у тиму”, навео је наш саговорник.

Говорећи о томе како на повреде утичу све захтевнији распореди играча, тежи противници и већа динамика на терену, др Еирале је рекао да неке ствари никада неће моћи да се промене када је лечење спортских повреда у питању. И на то не може да утиче чак ни вештачка интелигенција која мења одређене приступе у превенцији, али не може у потпуности да испрати промене које се дешавају на терену.

„Зарастање задње ложе траје две, три недеље. То не може да се убрза. Али постоје индиције да би вештачка интелигенција у наредном периоду могла да унапреди област превенције повреда”, навео је др Еирале. Нагласио је да се спорт развија појачаним ритмом, а спортска медицина без обзира колико брзо напредовала – није довољно да испрати спорт.

Такође, према његовом мишљењу, професионални спортисти су под много већим притиском данас него раније и због тога, како каже, ова грана медицине мора ужурбаније да крене у корак са променама да би „спортисти били што мање одсутни са терена”.

Гост Београда

Истраживања др Кристијана Еирала о фудбалским повредама, посебно на Блиском истоку, веома су цењена у медицинској заједници. Поред тога, он преноси своје огромно знање будућим професионалцима као гостујући професор на Универзитету у Београду.

Мото-спортови најризичнији

Мото-спортови су, оцењује др Кристијано Еирале, ван конкуренције, на неки начин, када говоримо о ризику од повреда. Мада и ту се доста ради на превенцији и подизању нивоа безбедности.

„Ја бих спортове поделио, када је ризик од повреда у питању, на спортове код којих имамо контактне повреде и оне код којих до озледа долази због претераног напора и превише вежбања. У оба случаја има доста простора за рад на пољу превенције, бољих услова на терену, квалитетније опреме која ће заштити спортисте”, сматра наш саговорник.