„Човек слон” и Озрен Грабарић у БДП-у

Представа „Човек слон” према тексту Димитрија Коканова у режији Кокана Младеновића, са Озреном Грабарићем у насловној улози бави се истраживањем случајева одбачености и маргинализације, и на који начин друштво спектакла третира оне који су другачији. Премијера је 25. маја од 19.30 сати на сцени „Оливера и Раде Марковић” Београдског драмског позоришта. Рађена је према деловима оригиналног драмског текста Димитрија Коканова „Драма слон: Оглед о проблемима репрезентације у позоришту” и говори о одбацивању различитих медицинских стања од стране „здравог” друштва. Ова сценска прича базирана је, заправо, на документарним подацима и списима о случају Џона Мерика који је рођен са деформисаним телом и широм света познат као „Човек слон”. Сценограф је Марија Калабић, костимограф Александра Пецић Младеновић, композитор Ирена Поповић Драговић, за сценске покрете задужена је Андреја Кулешевић, а за сценски говор Дејан Средојевић.

Дело „Човек слон”, према речима Димитрија Коканова, није биографска прича о Џозефу Мерику, него о третману другости у савременом друштву, о проблему болесних људи и проблему исмевања свега што је другачије, што није норматизовано и стандардно.

– Ова представа је и наш својеврсни одговор на чувене есеје Сузан Сонтаг о болести као метафори у савременом друштву. Дакле, Мерик је овде репрезентација медицинског стања које колектив и друштво исмевају, а представа је и о нашој колективној одговорности како третирамо једни друге, примећује Коканов, док маштовити Кокан

Младеновић подвлачи да не воли да почне да ради на готовим материјалима, готовим текстовима, већ га више занимају теме:

– Доктор Фредерик Тревис написао је студију случаја човек слон, он га је лечио. То је био основни материјал по којем је Дејвид Линч снимио филм. А ми смо добили Димитријев узбудљив и инспиративан текст који то ставља у контекст нашег времена, који има много активизма, детектује разнолике проблеме нашег доба и проблем њихове презентације у позоришном послу. Бавећи се Мериком видимо да је друштво страшније и наказније од онога како људи њега доживљавају. Поред те физичке разноликости, он поседује много више људских вредности од друштва које га окружује. У представи гледамо путовање од деформитета индивидуе до деформитета укупне заједнице. Верујем да ћемо кроз то путовање омогућити гледаоцима све оно што ја волим у позоришту:  да има свој ангажман, лепу емоцију и своју естетику.

О случају „Човека слона” постоје романи, биографије, медицински записи, филмови…

– Рад на представи „Човек слон” био је инспиративан и узбудљив, а филм Дејвида Линча, са Џоном Хартом и Ентонијем Хопкинсом, гледао сам давно и оставио је јак утисак на мене. Када ми је Кокан Младеновић предложио да то игра у БДП-у, дао ми је занимљиву експликацију зашто има смисла ту причу радити данас. Представа

говорио је о друштву спектакла, о излажењу пред људе, сензационализму, поготово данас када нас медији пуне оним што је шокантно, скандалозно. На површини су ствари које привлаче нашу пажњу да то посматрамо, а не видимо суштину. Не удубимо се, не запитамо се шта је тај човек испод свог физичког, медицинског стања које има. Ко је он, заправо. Каква доброта лежи у њему, какве спознаје, какав поглед на свет који би био интересантан другим људима. Он има потребу да то каже, само друштво у којем живи не жели да слуша, каже Озрен Грабарић који је својом игром управо на сцени БДП-а током протеклих сезона потврдио заводљивост свог глумачког израза.

У комаду му се, како каже, допала идеја која тематизује позориште, део тог спектакла који живимо. Представа, на известан начин испитује и шта је позиција извођача, шта је то бити посматран, изложен, огољен пред људима, шта значи пренети неку нашу унутарњу суштину мимо наших физичких задатости. Процес рада био је диван и морам да поновим: овде се осећам као да сам код куће, још од премијере дела „Ружни, прљави, зли”, када сам први пут играо са ансамблом БДП-а. 

Играју и Мирјана Карановић, Јово Максић, Јана Милосављевић, Иван Томић, Слађана Влајовић, Александар Јовановић, Милан Колак, Ивана Николић, Иван Заблаћански и Бојана Стојковић. Прве репризе представе „Човек слон” су 26, 28, 29, 30. и 31. маја.