Криза не угрожава помоћ из ЕУ

Актуелна светска економска криза неће у наредне три године угрозити обећану бесповратну финансијску помоћ Европске уније Србији. Ту помоћ, планирану у износу од 584.000.000 евра, може да умањи једино наша неспремност да новац који нам је намењен за подршку реформама и развоју узмемо из европске касе.

Своју тврдњу да на ову суму можемо да рачунамо с великом извесношћу Огњен Мирић, координатор за фондове ЕУ у Влади Србије, поткрепљује објашњењем да је укупна вредност Инструмента за претприступну помоћ (познатијег под скраћеницом ИПА), из кога се новац додељује земљама кандидатима и потенцијалним кандидатима за чланство у ЕУ, 11,5 милијарди евра, до 2013. године, „што представља само 0,6 процената укупног буџета Уније”, а то је занемарљиво за ЕУ. Поред тога, чињеница је и да је врло компликован механизам за промену тог буџета: о њему не одлучују само Европска комисија и Савет министара, већ и Европски парламент.

– Значи, не треба да бринемо како ће финансијска криза да утиче на тај буџет, већ о томе како да што више пара повучемо из њега – наглашава наш саговорник.

Крајем прошлог месеца Европска комисија донела је, иначе, стратегију с приоритетима за финансијску помоћ у вредности од готово 4,5 милијарде евра до 2010. за осам земаља југоисточне Европе. Из ИПА програма помоћ ће, према њеној замисли, добити званични кандидати за ЕУ: Хрватска, Македонија и Турска, као и потенцијални кандидати: Албанија, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Србија, али и Косово.

На списку земаља којима Брисел обећава, прво трогодишњу, а онда и донацију до 2013. Србија се налази негде на средини лествице, с обзиром на то да ће по становнику до 2010. добијати 25 евра годишње. Само за ову годину, за нашу земљу је одвојено 192.000.000 евра и то из два фонда (од укупно пет, колико садржи ИПА) –за прекограничну сарадњу и за изградњу институција.

Бугарска, рецимо, која је по броју становника и по површини слична Србији, добија пет пута више од нас – јер је чланица ЕУ.

– Овај пример потврђује да треба да настојимо да што пре стигнемо до крајњег циља како бисмо и ми, када постанемо чланица ЕУ, добијали годишње милијарду евра – каже Мирић.

Али, у овом тренутку за нас је чланство још далеко. Зато, прво питање јесте колико бисмо добили уколико бисмо успели да се попнемо на следећу степеницу и да већ следеће године добијемо статус кандидата за чланство у ЕУ.

Мирић каже да прецизан одговор није могућ, али да је речит пример Хрватске којој су, када је добила статус кандидата, средства из европског буџета повећана чак за 30 одсто.

Оно што је извесно јесте да би, у случају остварења овдашњих планова владе, за нас биле отворене још три ставке из ИПА-е, односно могућност да добијемо помоћ за регионални развој, развој људских ресурса и рурални развој, коју бисмо, додуше, могли да користимо тек после посебних одобрења Комисије.

Наш саговорник посебно наглашава да је изузетно важно и то да статус кандидата стекнемо пре ребаланса европског буџета, који је предвиђен за крај 2009. године, како би нам тај виши статус у европској интеграцији био укалкулисан у прорачун европске касе за наредно трогодиште.

С обзиром на то да Брисел не даје новац наслепо, већ само на основу предложених пројеката у које би био уложен, важно је истаћи да је Србија Бриселу већ послала идеје за 37 пројеката, који би требало да буду финансирани из буџета за 2008. годину. Међу тим пројектима налази се предлог за подршка оснивању агенције за борбу против корупције, затим, интерној ревизији, Народној банци Србије и медијима (за промоцију европских интеграција). Поред тога, ту је и пројекат за локалну инфраструктуру, у вредности од 45.000.000 евра.

На нашу молбу да добијемо детаљније податке које општине могу да очекују бесповратну европску помоћ, Мирић каже да у овој фази то није могуће, „јер све зависи од тога да ли ће пројектна документација бити спремна за одобравање”.

– Заправо, да би ЕУ финансирала неки пројекат, претходно је потребна студија изводљивости, затим процена утицаја на заштиту животне средине, али и техничка и тенедерска документација – објашњава наш саговорник.

И све то са одложеним дејством: финансирање пројеката који су на списку за ову годину требало би да почне почетком 2010. године. Односно, сви пројекти који буду припремљени до краја 2009. године биће финансирани из средстава намењених за 2008. годину. Уз то, и ми треба да обезбедимо сопствено учешће. Мирић каже да је Влада Србије већ донела одлуку о кофинансирању тих пројеката, са око 37.000.000 евра.

– Сада очекујемо да ти пројекти буду одобрени од стране тзв. ИПА комитета, који чине све чланице ЕУ – наводи Мирић, надајући се да ћемо већ почетком следеће године успети да потпишемо и финансијски споразум за доделу помоћи из дела касе за 2008. годину.

Наш саговорник, иначе, мисли да ће Комисија дати зелено светло понуђеним пројектима из Србије, будући да су у септембру већ обављене прве консултације у ИПА комитету и да су наши предлози позитивно оцењени.

Како смо, иначе, искористили помоћ додељену за 2007. годину, вредну 179.000.000 евра? По свему судећи, не најуспешније. Мирић наводи да смо, због компликованих и спорих процедура, уговор потписали само за регионалне развојне агенције (које се оснивају између општина и привредних комора, за побољшање међуопштинске сарадње) и да је спровођење тог пројекта већ почело.

Он очекује и да до краја ове године буду уговорени пројекти за још 30.000.000 евра, што би, онда, значило да се у посао креће почетком наредне године.

Шта ће се догодити са остатком одобреног новца? Мирић каже да ће коришћење тих средства бити уговорено у току следеће године и додаје да је процедура јавних набавки према правилима ЕУ изузетно сложена и да може да потраје и седам месеци.

Познато је да готово све земље у процесу приступања ЕУ нису успеле да искористе сва средства која им је Брисел одобрио због тога што нису обезбедиле ефикасан децентрализовани систем управљања тим новцем. Мирић нас уверава да, барем у овом тренутку, не постоји опасност да се и нама нешто слично догоди. Из врло једноставног разлога: о том услову можемо да причамо с Комисијом тек онда када систем управљања фондовима „поставимо на своје ноге” и када тај систем буде одобрен од стране ЕК. А ми се налазимо управо у фази изградње тог система, по правилима ЕУ.

– За то се – како каже наш саговорник – сада максимално спремамо. У Министарству финансија биће ускоро организовани посебни сектори који треба да се баве уговарањима, плаћањима, али и контролом трошења европских пара.