Да ли је осмочасовно радно време превазиђено

Последњих седмица поново је постало актуелно питање броја радних сати у дану или недељи, с обзиром на то да су две државе с Балкана унеле новине у ову област. Грчка ће ускоро повећати радну седмицу за дан, а Црна Гора планира да смањи радни дан за сат. У међувремену, и у немачком Бундестагу повела се прича о укидању правила о осмочасовном радном времену. Ту идеју заступа једна од три немачке владајуће странке, чији функционери сматрају да не треба више да се намећу строги прописи у закону о радном времену.

У Србији је и даље на снази политика да се ради дуже и више, а не краће, јер овдашњи Закон о раду предвиђа радну недељу до 40 сати (минимално 36 сати). Њено евентуално скраћење значило би да би она трајала 32 радна сата, што домаћи прописи за сада не предвиђају.

Синдикати сматрају да о томе треба преговарати, али би на такав потез могле да се позову поједине фирме у специфичним делатностима, међу којима никако нису производња и трговина у којима су радници иначе најслабије плаћени и најдуже раде. Ипак, у земљи има компанија које послују четири радна дана у недељи, али је то правило само изузетак. На ову тему недавно се изјаснио и Александар Вучић, председник Србије, који је изјавио да, док је он председник државе и док буде имао утицаја у партији која чини већину у Народној скупштини, никада неће прихватити увођење седмочасовног радног времена.

У Унији послодаваца Србије истичу да, иако је флексибилизација рада присутна и код нас, наша земља мора да нађе решење које ће одговарати њеној привреди.

– Рецимо, у производним делатностима, где се ради у три смене и где ионако недостаје радне снаге, тешко да би скраћење радног дана било изводљиво. За сада, дакле, у Србији то није могуће. Треба да наставимо да радимо на дизању БДП-а. Немци то себи ипак могу да приуште, иако и њима недостају радници – истиче Светлана Будимчевић из уније.

У синдикатима ипак тврде да у разговорима с радницима и уопште члановима синдиката, апсолутно сви гласају за скраћење радног дана. Ранка Савић, председница Асоцијације слободних и независних синдиката, подсећа на то да иако постаје форма рада од осам сати, од тих осам часова, активно се ради од пет до шест сати.

– С скраћењем радног времена не би се радило четири сата, како многи мисле да би било, већ управо онолико колико се сада ради са осмочасовним радним даном. Сва истраживања показују да је продуктивност много већа са скраћењем радног дана или радне недеље – наводи Савићева, додајући да европски послодавци који то спроводе у дело нису никакви заљубљеници у запослене, па да то раде због њих.

– У Немачкој, рецимо, не користе паузе већ и тада раде да би изашли раније с посла. То су послодавци препознали као знак да треба нешто да се коригује у радном дану. Ипак, код нас нема шансе да се догоди то у скорије време. Подносили смо ми иницијативе за нерадну недељу и ником ништа. Они су схватили да им профит може бити само већи, а радници задовољнији, мотивисанији за шесточасовни рад. Уз то, истраживања показују и да се са скраћењем радних сати у дану смањују и боловања, а увођење четвородневне радне недеље се број одлазак на боловања преполовио такође. Тако да у тим одлукама и те како има економске рачунице – напомиње Савићева.

С друге стране, Јован Протић, координатор Међународне организације рада (МОР) за Србију, каже за „Политику” да не постоје докази да се продуктивност рада на било који начин побољшава или погоршава тиме што се продужава или скраћује радна недеља.

– Сви ти разговори који се воде о скраћењу радног времена зависе од добре рачунице оних који доносе одлуку да ли то позитивно или негативно утиче на продуктивност рада. Требало би најпре урадити неко добро истраживање о томе да ли ће се то исплатити привреди или ће „закинути” фирме за неки део профита, па никоме неће бити од користи – сматра Протић, додајући да Србија, рецимо, по структури привреде није упоредива са Црног Гором, која скраћује радни дан.

– Не можемо од њих да извлачимо примере добре праксе, јер је тамо туризам све и свја, а код нас су то производне делатности. Исто је и с Грчком – напомиње Протић и подсећа да су и у Финској и Шведској имали експериметне са шест часова рада дневно, али да то није заживело.

– Код нас је радна недеља и даље 40 радних сати, то не одудара од међународних радних стандарда – напомиње Јован Протић.