Четвртак, 18.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

И Адико банка мења власника

И Адико банка мења власника
(Фото Н. Марјановић)

Адико банка, која послује код нас и у окружењу, још је једна у низу која мења власника. За ову регионалну банку, са седиштем у Бечу, заинтересовано је неколико великих играча с ових простора, али има и нешто „мањих” интересената. Прошле седмице Нова Љубљанска банка (НЛБ) дала је понуду за преузимање свих сто одсто акција банке. Подсећања ради, ради се о банци под контролом словеначке државе и америчких инвестиционих фондова, која је купила овдашњу Комерцијалну банку. За преузимање свих акција НЛБ би требало да плати око 380 милиона евра.

Месецима раније интересовање су исказали и домаћа Алта банка у власништву Давора Мацуре и АИК банка Миодрага Костића, која је пазарила неколико банака у Србији, као и Горењску банку у Словенији, чиме је наговестила да жели да постане регионална банка.

Алта банка већ је саопштила да је откупила пакет од 30 одсто акција банке и да је у процесу добијања сагласности свих регулаторних тела за ту трансакцију.

С друге стране, Миодраг Костић је преко компаније „Агри Јуроп” дао понуду за преузимање 17 одсто акција. Преко исте компаније он већ поседује десет одсто акција Адико банке. За разлику од других случајева преузимања банака овде, а било их је доста, сем последњег чина продаје банке, јавности нису били познати никакви детаљи. Специфичност Адико банке је то што су њене акције на берзи у Бечу па се власништво мења куповином или продајом акција на берзи, а у случају намере веће куповине путем понуде за преузимање акција. С обзиром на то да се ради о банци из Европске уније, која послује и у другим земљама, извесно је да ће процес преузимања власништва, ма ко да „победи”, потрајати из простог разлога, што је потребна сагласност многих регулаторних тела, па и Европске централне банке.

Интересантан је и историјат ове банке. То је пређашња Хипо Алпе Адрија банка која је међу првима дошла на ово тржиште, као и у земље региона. У тешкоће је запала током светске финансијске кризе па ју је спасила аустријска држава. Специфичност власништва је што не постоји већински власник, већ много мањих, а највећи удео је десет одсто, према званичним подацима.

Ненад Гујаничић, брокер куће „Моментум секјуритиз”, каже да је постојећи сценарио преузимања акција банке мање-више био известан већ неко време. Само је било питање ко ће се укључити у игру и да ли ће бити још нека заинтересована страна за преузимање.

„Откада је Хипо Алпе Адрија банка фактички пропала па потом реанимирана од стране „Адвента” и ЕБРД-а знало се да то неће бити финално решење, већ ће се у неком моменту тражити стратешки партнер. На берзи је најактивнија била МК група која је стицала акције преко својих фирми, док се ове године у игру укључила и Алта група, која је одједном показала велико интересовање за ову банку. Поврх овога, НЛБ група је објавила понуду за преузимање 100 одсто акција ове банке, а тренутно нема ништа у власништву, па остаје да видимо како ће се читава игра расплести”, каже Гујаничић.

По његовом мишљењу једино је извесно да ће НЛБ тешко преузети банку под условом да ниједна од две споменуте групације из Србије не буду кооперативне и не одговоре позитивно на њихову понуду.

Иначе Блаж Бродњак, први човек НЛБ банкарске групације, пре неколико дана је нахвалио Адико банку.

„НЛБ је импресиониран развојем способности Адико групе као специјализованог потрошача и банке за мала и средња предузећа, са све важнијим моделом дигиталне испоруке. Верујемо да би ове могућности значајно допуниле НЛБ-ов универзални банкарски модел и убрзале реализацију наших амбиција које смо недавно саопштили у оквиру наше стратегије развоја до 2030. године”, рекао је он.

Менаџмент Адико банке у Србији је пре неколико година рекао новинарима да је њихов циљ да буду банка која је специјализована за становништво и то за одобравање краткорочних кеш кредита. Стамбене дугорочне не одобравају. И у случају малих и средњих предузећа ради се о краткорочним зајмовима.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.