Чувањем великих звери чувамо нас

Уколико желимо очуване, здраве и биоразноврсне шумске екосистеме, потребно је наставити и продубити сарадњу свих институција и организација које се баве очувањем природе, али и грађана. Једино тако је могуће обезбедити складан суживот, саопштила је организација WWF Adria поводом Међународног дана биодиверзитета, који је 22. маја обележен и у Београду. „Освајајући све више територије за себе, људи су потиснули равноправне животињске и биљне врсте и свели њихова станишта на, најблаже речено, неодговарајућа. Ако покушамо да разумемо да су медведу, вуку и рису потребна пространства да би имали основне услове за живот, морамо да вратимо храну на коридоре великих звери и да сачувамо њихова станишта, а тако посредно и спречимо могуће сукобе са људима”, наглашава Вања Јакшић из ове организације.

Колико су климатске промене убрзале промене на коридорима великих звери, како напомињу из организације која се бави заштитом природе, сведочи чињеница да их у неким подручјима има доста, док у другима покушавамо да сачувамо један или два пара који треба да продуже врсту.

„Климатске осцилације довеле су до све чешћих сусрета људи и великих звери. Треба да наставимо да делујемо кроз едукацију становништва, а посебно у зонама које су близу насељених места. Међутим, док превентива не да резултате, треба да онемогућимо конфликте постављењем електричних ограда”, рекао је Душко Ћировић, професор Биолошког факултета.

Истовремено, Владан Бједов из Завода за заштиту природе Србије, нагласио je да су медвед, вук и рис такозване кључне врсте, јер су оне камен темељац за опстанак скоро свих других биљних и животињских врста у шумским екосистемима, као и да су они заслужни за регулацију броја свих других биљоједа. На тај начин, како је казао, они обезбеђују равнотежу у природи.

Па ипак до сукоба домаћина шума и човека неизбежно долази. Како их је могуће зауставити, која је улога ловаца, институција и становника?

„Наша улога је да едукујемо ловочуваре како да прате ситуацију у ловиштима. Радимо на томе да сви наши чланови буду боље информисани о правним оквирима код нас и у Европи, као и о степену заштићености врста, али има ограничења у прописима која нам онемогућавају да када и ухватимо некога у криволову, немамо овлашћења да га у томе сасвим зауставимо”, казао је Милован Стоић, представника Ловачке коморе Србије.

Примера добре праксе у судовима такође има, али не у мери у којој је то довољно да спречи злочине над дивљим врстама.

„Тужилаштва широм Србије неминовно у својој пракси имају све већи број предмета из области заштите животне средине, па полако и ова тематика све више добија на значају. Пројекат „Forest Connect” предвиђа да ћемо у наредне две и по године радити на томе да на коридоре великих звери вратимо храну и сачувамо њихова станишта, а тако посредно спречимо могуће сукобе са људима. Овај пројекат подржан је средствима „Interreg Dunavskog regiona”, а кофинансиран средствима Европске уније”, саопштено је из WWF Adria, које има активну глобалну мрежу у више од 100 земаља. Мисија ове организације је да заустави уништавање животне средине и створи будућност у којој људи живе у складу са природом, путем очувања светске биолошке разноврсности, одрживог коришћења природних ресурса и смањења загађења и претеране потрошње.