Радови пуни истине и одговора

Ваљево – Инспирацију сам нашао у књизи коју сам читао, зове се „Похвала лудости”. Написана је у 16. веку и била је иницијална каписла за почетак мог рада, који је касније попримио неку своју форму. Пре затвора, на слободи, нисам писао, а овде сам видео да имам времена и прилику да „зароним” у себе и пронађем те неке своје таленте које нисам ни знао да имам.

Ово је осуђеник Н. Ш. из Казнено-поправног завода за малолетнике Ваљево изјавио поводом признања за свој прозни рад који је завредео другу награду на недавно завршеном 19. Републичком фестивалу осуђеничког литерарног стваралаштва, ове године посвећеном теми „Храброст се налази на неочекиваним местима”. На расписани конкурс стигло је укупно 258 радова, и то 174 у категорији прозе и 84 у категорији поезије, аутори су из 22 установе – казнено-поправних завода, окружних затвора, Васпитно-поправног дома у Крушевцу и Специјалне затворске болнице. Награђенима и похваљенима признања, новчане награде, књиге и дипломе уручени су на традиционалној свечаности у Дому културе КПЗ-а за малолетнике у Ваљеву.

У категорији прозе, прва награда припала је С. М. из КПЗ Пожаревац за рад на тему „Храброст се налази на неочекиваним местима”. Другу награду деле рад „Кораци” аутора М. М. из КПЗ Пожаревац и рад на тему „Храброст се налази на неочекиваним местима” аутора Н. Ш. из КПЗ за малолетнике Ваљево, док је трећа награда припала радовима „Роберто Цуко” аутора Р. В. из КПЗ Пожаревац и „Врабац” аутора М. С. из Окружног затвора Зајечар. Рад „Сведок сарадник” аутора Р. Т. из КПЗ Београд заслужио је прву награду у категорији поезије. Другонаграђени су радови „Дилер истине” аутора Н. Ц. из КПЗ Београд и „Треће око” аутора Р. Т. из КПЗ Београд. Трећу награду деле радови „Кад храбрости нема” аутора В. Б. из КПЗ Пожаревац и „Вера у љубав” аутора М. С. из КПЗ Пожаревац.

Уз награђене, званично је похваљено још десетак радова у обе категорије.

Оно што је, према речима Дејана Царевића, директора Управе за извршење кривичних санкција, посебно важно јесте да су ове године први пут најбољи радови стигли из затворених одељења, из завода затвореног типа са посебним обезбеђењем. То и не би требало да чуди, имајући у виду дуготрајан и посвећен рад запослених у служби за третман са овим лицима, истакао је Царевић. Веома дубока и отрежњујућа промишљања осуђених лица су драгоцена за службенике који раде са њима, јер помажу да се још боље схвати како они виде себе, своју прошлост, окружење у коме се сада налазе и, коначно, будућност која је за свакога изазов и стрепња, додао је он.

– У овим радовима можемо да нађемо истину и бројне одговоре, али и оно што је можда најважније, да препознамо њихову тежњу, да сваког од њих видимо као индивидуу која жели да буде призната и препозната. А то је оно што свако од нас очекује, поштовање и хумано опхођење без обзира на наше животне околности – рекао је Царевић.

У склопу свечаности освештани су крстови Цркве Светог Димитрија у кругу КПЗ за малолетнике Ваљево, чија изградња је почела у јануару ове године, уз благослов владике Исихија и свештенства Епархије ваљевске. Изградњу цркве помогли су бројни појединци и организације, јер су препознали значај који вера има за осуђена лица која се налазе у осетљивом животном периоду, изјавио је Кристијан Ђујић, управник КПЗ за малолетнике у Ваљеву.

– Зато нам је посебно важно што су изградњу Цркве Светог Димитрија помогла и осуђена лица, учешћем у самој изградњи и давањем новчаних прилога, које су дали и запослени у овом колективу, што говори колико им је искрено стало да овај храм посвећен Богу и православној вери буде што пре сазидан – истакао је Ђујић.