Увек идемо на победу

Трећи на изборној листи „Ми – снага народа, проф. др Бранимир Несторовић” на београдским изборима Александар Павић каже да би на свим локалним изборима где излазе 2. јуна били задовољни победом и могућношћу да формирају власт. У интервју за „Политику” каже да се на њиховој листи налазе борци који увек иду на победу, без обзира на анкете и „реалност”. „Да смо размишљали ’реално’, никад не бисмо ни покушали да се кандидујемо на републичким изборима 17. децембра прошле године, на којима нам практично нико није давао никакве изгледе за успех. Али мимо тога шта су наши циљеви и амбиције, у садашњим прилично нерегуларним изборним условима и медијској блокади којој смо изложени, успехом би се сматрало поправљање изборног резултата од прошле године, то јест да добијемо више од 4,7 одсто гласова и афирмишемо се као већ етаблирана – иако још нова – политичка организација”, каже Александар Павић.

Како коментаришете то што је одбијена ваша изборна листа у Новом Саду?

Наша листа је одбијена најпре због грешке новосадског одбора, који је из још недовољно разјашњених разлога додао 21. кандидата за одборника на листу и тиме нарушио однос од 60 одсто мушких и 40 процената женских кандидата. Ту нам стварно нико није крив – мада смо одмах отклонили тај недостатак, што суд, међутим, није прихватио. Међутим, знамо да су неке друге листе, с још неповољнијим односом мушких и женских кандидата, прихваћене, као што знамо и да су за многе листе потписи скупљани на потпуно нерегуларан начин и да су тзв. фантомске листе проглашене на свим локалима, укључујући и разне листе са ’ми’ у називу, које немају никакве везе с нама.

Кажете да је фокус власти на вашој изборној листи…

Тачно, фокус власти је био најпре на нама. Мислим да је властима врло стало до тога да нас нема у изборној трци у Новом Саду, поготово зато што се практично цела опозиција ујединила против њих на једној листи, а они су врло посвећени прављењу двопартијског, двополарног система, који је идеалан за манипулацију и контролу политичког живота. Уопште, ми сметамо и властима и прозападној опозицији као независан фактор, тако да нисмо изненађени обарањем листе у Новом Саду. Само да додам да нисмо исцрпли све правне лекове што се тога тиче, најпре зато што смо очигледно дискриминисани у односу на неке друге политичке актере.

Који је ваш изборни адут?

Наш највећи изборни адут је то што нас све више гласача перципира као истински независан, суверенистички фактор, који показује меритократију и на делу, а не као само још једну класичну политичку партију. Одржали смо обећање да нећемо да правимо власт у Београду ни с владајућом ни с прозападном коалицијом, што нам је додатно повећало кредибилитет. Уз то, једини смо пола милиона евра намењених за трошкове изборне кампање вратили у државни буџет, чиме смо показали да нисмо само још једна политичка партија која је ушла у политичку арену најпре да би узела што више новца у што краћем временском периоду.

Да ли су у овој кампањи национална питања јача од комуналних тема?

Владајућа коалиција се управо тако поставља у кампањи – да су националне теме важније од локалних, комуналних. Наравно, један од разлога за тај приступ је то што им је учинак на локалу углавном скроман, незадовољавајући, лош. Међутим, мора се признати да су, у контексту повећаних притисака на српски народ – и у Србији (поготово на Косову и Метохији) и у Српској и у Црној Гори – национална питања једноставно незаобилазна. Од успешности њиховог решавања зависиће не само држава у целини, већ и животи и егзистенција сваког појединца, а самим тим и прилике на локалу. Ако је држава под нападом, и локал је под нападом, као и свака кућа и појединац. Не можемо се правити као да се то не дешава.

Где видите Србију за четири године?

Знам где бих волео да је видим: у заједници с Републиком Српском, с тешњим везама с Црном Гором и пуним суверенитетом на КиМ, као чланицу или бар посматрача у БРИКС-у и ШОС-у, оснажену масовним повратком Срба из расејања. Као земљу која максимално користи погодности споразума о слободној трговини с Кином и Евроазијском економском унијом, земљу коју више нико не може да уцењује и условљава због заробљености на слепом колосеку евроинтеграција, које чекамо као Годоа. Земљу која је васпоставила контролу над својим ресурсима, финансијама и банкарским сектором, земљу у којој се западни амбасадори не питају ни за шта и не мешају се у наш унутрашњи живот, земљу која се у исто време реиндустријализује и развија у озбиљну прехрамбену силу, с поново оживљеним селом.