Све више зависника од мобилних телефона

У Србији постоји више од 200.000 људи који се боре са болестима зависности, од којих се само два одсто лечи, показују незваничне статистике. Ту су оне традиционалне зависности о којима се деценијама говори, попут алкохола, дувана, психоактивних супстанци, а ту су и оне новијег датума, попут коцкања, клађења, зависности од друштвених мрежа, интернета, рачунара и мобилних телефона, игрица, нових дигиталних технологија. Зато ће на јубиларном 30. фестивалу здравља у Београду, који ће бити одржан 8. јуна у Дому војске Србије, ова значајна тема бити у фокусу.

Како истиче професор др Славица Ђукић Дејановић, неуропсихијатар и министарка просвете, у свету око 35 милиона људи има неки од поремећаја изазваних узимањем супстанци, али тек свака седма особа потражи неки вид стручне помоћи.

– Процењује се да је отприлике 83 милиона или 28,9 одсто одраслих особа (у доби од 15. до 64. године) у Европској унији барем једном током живота пробало незаконите дроге. Искуство употребе дрога чешће наводе мушкарци (50,6 милиона) него жене (32,8 милиона). Када је реч о трендовима зависности у Србији, бележи се стагнација опиоидних зависника, а повећан је број зависника од стимулативних супстанци (кокаин, амфетамини), као и број зависника од алкохола уз злоупотребу кокаина.

Пораст је злоупотребе канабиса и синтетских канабиноида. Значајан је пораст бихејвиоралних зависника (патолошко коцкање, клађење, онлајн). Трговина дрогом се са улица преместила на „дарк-веб”. Нове зависности изискују нове процедуре и у дијагностици и у приступу особама које су зависне од коцке, интернета и других видова зависности, које мењају просто наш поглед на проблем зависности. Нова стратегија би могла бити направљена кроз нову стандардизацију и значајних корака у приступу овој проблематици – каже др Ђукић Дејановић.

Према речима др Светлане Вучетић Арсић, неуролога и стручњака за лечење болести зависности, на територији Србије, а трендови су слични и у ЕУ, уочавају се битне промене у конзумирању појединих легалних и илегалних супстанци. Болести зависности које су до сада махом биле везане за хемијске супстанце, попут алкохола, никотина, канабиса и опијата, стимуланаса и бензодиазепина, нашле су свој пандан и у распрострањеним нехемијским, тј. понашаjним зависностима.

– На првом месту ту су у протеклих око 10 година биле зависности од гејминга (видео-игара) да би у последњих пар година зависност од мобилних телефона – номофобија, зависност од друштвених мрежа и патолошко коцкање мобилисале све већи број пацијената. И у нашој земљи бележи се све већи број особа које су склоне играма на срећу и коцкањем које превазилази рекреативни или спорадично облик конзумирања. Онлајн коцкање је посебно приступачно и распрострањено међу младима иако званично постоје ограничења на узраст преко 18. година. Такође, кокаин постаје тренутно у Европи а и код нас све присутнија хемијска зависност и иде у корак са злоупотребом алкохола и канабиса. Конзумирање електронских цигарета са течним никотином и ароматизованих примамљивим укусима, као и коришћење наргила све је чешћи избор међу адолесцентном популацијом. Будућа стратегија која таргетира болести зависности требало би да одговори на неколико кључних питања, а она се односе на превенцију, третман и улогу друштвене заједнице у целини. Она би свакако под један заједнички кровни пројекат требало да обухвати како хемијске зависности тако и зависност од алкохола, дувана и понашајне зависности, јер су оне често удружене, стога је и њихов третман интегративан и то би стратегија свакако требало да препозна и обухвати – напомиње др Вучетић Арсић.

Она каже да је проблем зависности од никотина у Републици Србији присутан у високом степену јер нова истраживања „World population review” за 2023. годину, рангирала су нашу земљу као шесту на свету по конзумирању цигарета.

– Стога би третман зависности од никотина подразумевао приоритет у здравственој заштити, повећањем њене доступности и приступачности. Ако се зна да преко 1,5 милиона људи годишње умире у свету од изложености дуванском диму као пасивни пушачи, логично је да би третман пушача морао да обједини превентивне мере, укључивање потенцијалних зависника у систем лечења, програме смањења штете и умањење ризика од дуванског дима и свакако примену адекватне фармако и психотерапије која би као циљ имала смањење броја активних пушача у нашој популацији – став је др Вучетић Арсић.

Др Мирјана Мићовић, председница Организационог одбора фестивала здравља, појаснила је да ће се осим о овој теми на фестивалу говорити и о другим темама из разних области медицине, да је превенција најважнија и да ће 8. јуна у Дому војске Србије у центру Београда грађани моћи да обаве читав низ бесплатних здравствених прегледа, да се консултују са врхунским стручњацима и слушају њихова предавања, као и занимљив програм на бини. Улаз на фестивал, који ће бити отворен од 10 до 18 часова, бесплатан је.

Повећана злоупотреба лекова који се прописују на рецепт

Професор др Јанко Самарџић, клинички фармаколог и супспецијалиста за болести зависности, истакао је да у ЕУ и Србији постоји повећана злоупотреба лекова који се прописују на рецепт (бензодиазепини). Према истраживању немачког Центра за борбу против болести зависности, сматра се да је око два процента становништва зависно од лекова. Међутим, колико људи заиста погрешно користи (злоупотребљава) лекове и тиме се налази на граници зависности, не може се сасвим прецизно утврдити.

– Процењује се да преко 20 одсто популације код нас, повремено или свакодневно, узима неки од препарата бензодиазепина, односно седатива. Злоупотреба лекова је чешћа код жена него код мушкараца, док се последњих година узрасна граница све више помера ка млађим генерацијама. Сматрам да је изузетно значајно доношење нове националне стратегије и акционог плана деловања у области болести зависности – закључио је др Самарџић.