Геније тениса против тениских генa ривала

Од почетка сезоне тениска јавност чека да се на терену појави најбоља верзија Новака Ђоковића, она верзија од прошле године када је освојио три од четири гренд слема, постао најдуговечнији владар на АТП листи и исписао историју са рекордних 24 пехара из велике четворке. Међутим, већ је крај маја, а то никако да се догоди. Нико није навикао на сценарија где Новак не осваја пeхар или је бар поред победника на постољу као финалиста.

О разлозима који су проузроковали кризу можемо само да нагађамо, јер праве ствари које му сметају не жели да открије ни сам Новак. Све може да оде у други план, али од сада па до краја сезоне почињу највећи изазови за Ђоковића. Редом крећу одбрана трона на Ролан Гаросу, финале на Вимблдону, Олимпијске игре, одбрана трона у Синсинатију и на Ју-Ес опену. Одмора неће бити. Да идемо корак по корак, прва станица је Град светлости. Дошао је као прошлогодишњи победник коме недостаје идеална форма. На питање да ли спреман да уради све како би подигао Куп мускетара каже:

– Да нисам, не бих био овде. Не долазим на турнир, поготово на слем, а да нешто не могу. Сумње увек постоје, али да мислим да не могу да освојим пехар, не бих био у Паризу. Кад будем осетио, вероватно ће то бити тренутак у ком ћу се опростити од тениса. И даље сам убеђен да могу да победим најбоље на слемовима. И даље сам број 1 на планети и то то говори нешто – истакао је Ђоковић.

Нико, па ни Новак не зна да ли ће Гарос бити преломна тачка ове године:

– Не може човек да предвиди, то зависи од осећаја. Дуг је ово турнир, треба имати концентрацију, стрпљење, преданост... Размишљаш шта треба да урадиш и нема уживања. Може већ први меч да буде преломна тачка, надамо се да ће бити тако.

Кад је реч о првом окршају, Ђоковићу с друге стране мреже биће домаћи представник  Пјер Иг Ербер, не толико познато име у белом спорту. Занимљиво је што је Француз рођен, порастао и сазрео у породици у којој су оба родитеља тениски тренери.

Нема дилеме да Ерберу тече тениска крв у венама. Ако је Новак после свега што је освојио постао најбољи у игри с лоптицом и рекетом, онда најава може да гласи – геније против тениских гена домаћина.

Ове сезоне Француз нема ниједну победу на АТП туру, углавном је играо по челинџерима.

Најбоља сезона у каријери му је 2019 – на првом турниру из серије 250 у Дохи стигао је до четвртфинала, на Аустралијан опену успео је да дође до трећег кола, у Монпељеу играо је за титулу, у Будимпешти у полуфиналу изгубио од нашег репрезентативца Филипа Крајиновића, у Халеу прејак и недостижан био је Роџер Федерер. Забележио је 22 победе и 24 пораза, иако није освојио ниједну титулу остварио је најбољи пласман у каријери – 36. позицију на коју је боравио почетком новембра.

Некада је боравио у топ 40, а највећи тријумф остварио је против најбољег грчког играча Стефаноса Циципаса на путу до четвртог АТП финала у појединачној конкуренцији у Марсеју 2021. године,

Другу годину заредом Хамад Међедовић преко квалификација долази до главног жреба Ролан Гароса и има прилику да прескочи прву препреку у Паризу.

Први ривал му је разиграни Флавио Коболи. Млади Италијан је недељу дана пре почетка другог гренд слема играо у полуфиналу серије 250 у Женеви. Није дошао до финала, јер је бољи од њега био каснији победник у Швајцарској Каспер Руд.

Може се рећи да обојица имају самопоуздање и солидну игру на најспоријој подлози.

С друге стране, најмлађи члан Дејвис куп репрезентације Србије направио је одличан темељ уочи париског слема. На мастерсу у Мадриду стигао је до друге рунде, а пре тога је успешно прошао прелиминарну фазу. То је био први главни жреб на такмичењима из серије 1000. У Риму је био још бољи, направио је корак напред где је у трећем колу скупо продао кожу, јер је натерао Данила Медведева да тежим путем дође до тријумфа.