Понедељак, 08.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Очекује се даљи раст цене кафе

Код нас је држава два пута за шест месеци подигла акцизе, што је додатних 20 и више динара по килограму, а следи још једна корекција
Очекује се даљи раст цене кафе
(Pixabay)

Европа прави залихе кафе како би избегла потешкоће које би могле да настану почетком следеће године ступањем на снагу уредбе Европске уније о борби против крчења шума, саопштила је Међународна организација за кафу. Уредба, донета делом и као одраз жеље грађана Европе да својом потрошњом више не подстичу глобално крчење шума, постаће изгледа проблем који ће много утицати на ову индустрију. Пржионицама и трговцима рок за спровођење ових прописа истиче на крају ове године, док је микро и малим предузећима одобрено додатних шест месеци за прилагођавање. С друге стране, залихе кафе у земљама произвођачима су пресушиле јер су увозници пожурили с пошиљкама уочи новог закона који ће их у будућности доста условљавати.

Како сазнајемо од добро упућених познавалаца тржишта кафе, у овом тренутку Немачко удружење за кафу јако лобира да се спровођење ових прописа пролонгира како би се произвођачи припремили за све што их очекује. Без обзира на то, очекује се и даљи раст цена иако је кафа већ енормно поскупела. Претпоставља се да ће све кафе са сертификатом који предвиђа ова уредба експлодирати са ценама, јер ће бити тешко добити овај документ који одобрава извоз кафе.

– Те кафе ће носити страховите премије и до 1.000 долара по тони, што је неколико пута више него сада. Цена кафе је на берзи у земљама порекла порасла за 45 одсто од почетка године. Скупљи је и транспорт, паковања, енергенти. Код нас је држава два пута за шест месеци подигла акцизе, што је додатних 20 и више динара по килограму. И остављена је могућност за још једну корекцију у овој години. То ће онда бити и 30 динара по килограму само на име акциза. Држава се не одриче свог дела, напротив. Све ово говори у прилог томе да ће омиљени напитак и код нас као и широм света постати луксуз – каже наш саговорник из ове индустрије.

Из Међународне организације за кафу наводе да се очекује да ће Европска унија дати изузеће на одређени период како би земље произвођачи и трговци имали времена да се припреме за нове обавезе, али то није сигурно. Земље попут Бразила, Колумбије и Костарике боље су припремљене за овај закон док ће мали фармери у афричким земљама имати више проблема. Да подсетимо да овај закон обезбеђује да робе попут палминог уља, соје, кафе, какаоа, дрвета, каучука и стоке (као и производа као што су говедина, намештај и чоколада) које се извозе или пласирају на тржиште ЕУ морају да имају сертификат који потврђује да су са земљишта које није везано за крчење шума.

– Листа производа ће се редовно прегледавати и ажурирати, узимајући у обзир нове податке као што су промене у обрасцима крчења шума. Пошто је ЕУ главна привреда и потрошач роба које су покривене овом уредбом, овај корак, заједно с мерама предузетим у многим земљама произвођачима, помоћи ће да се заустави значајан део глобалног крчења шума и деградације шума, чиме се смањују емисије гасова стаклене баште и губитак биодиверзитета. Нова правила такође помажу у обезбеђивању средстава за живот милиона људи, укључујући аутохтоне народе и локалне заједнице широм света, који се у великој мери ослањају на шумске екосистеме – наведено је из ове организације.

Статистика показује другачији тренд

Иако произвођачи увелико упозоравају да је поскупљење кафе само питање времена европска статистика показује другачији тренд. Према подацима Евростата, стопа инфлације цене кафе опада од октобра 2022. године, када је износила највећих 17,4 одсто, након наглог раста који је почео у октобру 2021, када је била два одсто.

– Иако је раст цена кафе у ЕУ генерално успорен, постоје значајне разлике на нивоу земаља чланица. У 15 земаља ЕУ стопа инфлације за кафу била је у марту 2024. виша него у марту 2023, а највећи раст стопа инфлације регистрован је у Хрватској (7,4 одсто), Румунији (6,8) и Бугарској (6,6). Преосталих 12 земаља ЕУ забележило је пад инфлације вредности кафе у марту 2024, а највеће негативне стопе инфлације забележене су у Финској (15,5 одсто) и Литванији (15,4), затим Данској (7,5), Чешкој (6,5) и Шведској (6).

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.