Немачка – шанса за грађевинце
Иако наши традиционално одлазе на рад у иностранство, Србија не користи потпуно квоте и специјалне уговоре за деташман са СР Немачком: могућност да годишње на рад пође више од две хиљаде радника и стручњака разних професија грађевинске и других струка искоришћена је 30 одсто, што је свега 544 особа. Разлози су веома објективни и, нажалост, само одсликавају стање у коме се налази ова грана привреде.
Нада Гавриловић, саветник за деташман у Министарству економије и регионалног развоја, каже да немамо довољно стручних кадрова на овом пољу да бисмо квалитетно изводили високо захтевне радове у овој земљи. Само у току 2006. искористили смо мање од 20 процената квота, што је и неславан рекорд.
Сам деташман значи организовано одлажење радне снаге у складу са немачким законима уз обавезног партнера који је увек и носилац посла, док је наша фирма обично подизвођач. Поред квалитетних варилаца, армирача, керамичара, електричара, монтера, али и стручњака из пољопривреде, меснопрерађивачке индустрије, траже се унутрашњи декоратери или рестауратори. Ово важи за делове Немачке где незапосленост није већа од 30 одсто, уз услов да немачки партнер није отпуштао радну снагу последњих шест месеци.
Наши радници ангажовани су под истим условима здравственог, социјалног, пензијског закона, али и са платама које имају и немачки радници за истоветну врсту послова. Сагласност издаје Министарство економије и регионалног развоја за један дан, иако морају да испоштују низ процедура, почев од двојезичних формулара, преко контрола надлежних служби у Немачкој јер им је јасан значај деташманских послова за наша предузећа и читаву земљу, каже Нада Гавриловић.
Године санкција покидале су традиционално јаке пословне везе наших грађевинара са партнерима из Немачке, што су искористили Пољаци, Румуни, Бугари, Хрвати, Словенци и преузели и наше квоте, док су се наши окренули тржиштима Блиског истока, северне Африке, Русије. Од квоте 2.183 деташирана радника за 2007. годину, 606 је за грубе грађевинске радове, а још 730 за стручњаке и мајсторе исте бранше, док за неквалификоване немачки закон дозвољава свега десет посто радника.
Само 59 предузећа је у прошлој години учествовало у пословима деташмана од којих је десет посто присутно на тржишту СР Немачке непрекидно већ од 2000. године јер су квалитетом задовољили високе стандарде. Немачка је, и поред бурних реакција из ЕУ (јер и они имају незапослену грађевинску оперативу), одбранила уговоре о деташману и квотама са Србијом и чврстим ставом омогућила нашу присутност на њиховом тржишту рада толико значајном за економију наше земље и грађевинску оперативу па је права штета да то и не искористимо.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
