Nemačka – šansa za građevince
Iako naši tradicionalno odlaze na rad u inostranstvo, Srbija ne koristi potpuno kvote i specijalne ugovore za detašman sa SR Nemačkom: mogućnost da godišnje na rad pođe više od dve hiljade radnika i stručnjaka raznih profesija građevinske i drugih struka iskorišćena je 30 odsto, što je svega 544 osoba. Razlozi su veoma objektivni i, nažalost, samo odslikavaju stanje u kome se nalazi ova grana privrede.
Nada Gavrilović, savetnik za detašman u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, kaže da nemamo dovoljno stručnih kadrova na ovom polju da bismo kvalitetno izvodili visoko zahtevne radove u ovoj zemlji. Samo u toku 2006. iskoristili smo manje od 20 procenata kvota, što je i neslavan rekord.
Sam detašman znači organizovano odlaženje radne snage u skladu sa nemačkim zakonima uz obaveznog partnera koji je uvek i nosilac posla, dok je naša firma obično podizvođač. Pored kvalitetnih varilaca, armirača, keramičara, električara, montera, ali i stručnjaka iz poljoprivrede, mesnoprerađivačke industrije, traže se unutrašnji dekorateri ili restauratori. Ovo važi za delove Nemačke gde nezaposlenost nije veća od 30 odsto, uz uslov da nemački partner nije otpuštao radnu snagu poslednjih šest meseci.
Naši radnici angažovani su pod istim uslovima zdravstvenog, socijalnog, penzijskog zakona, ali i sa platama koje imaju i nemački radnici za istovetnu vrstu poslova. Saglasnost izdaje Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja za jedan dan, iako moraju da ispoštuju niz procedura, počev od dvojezičnih formulara, preko kontrola nadležnih službi u Nemačkoj jer im je jasan značaj detašmanskih poslova za naša preduzeća i čitavu zemlju, kaže Nada Gavrilović.
Godine sankcija pokidale su tradicionalno jake poslovne veze naših građevinara sa partnerima iz Nemačke, što su iskoristili Poljaci, Rumuni, Bugari, Hrvati, Slovenci i preuzeli i naše kvote, dok su se naši okrenuli tržištima Bliskog istoka, severne Afrike, Rusije. Od kvote 2.183 detaširana radnika za 2007. godinu, 606 je za grube građevinske radove, a još 730 za stručnjake i majstore iste branše, dok za nekvalifikovane nemački zakon dozvoljava svega deset posto radnika.
Samo 59 preduzeća je u prošloj godini učestvovalo u poslovima detašmana od kojih je deset posto prisutno na tržištu SR Nemačke neprekidno već od 2000. godine jer su kvalitetom zadovoljili visoke standarde. Nemačka je, i pored burnih reakcija iz EU (jer i oni imaju nezaposlenu građevinsku operativu), odbranila ugovore o detašmanu i kvotama sa Srbijom i čvrstim stavom omogućila našu prisutnost na njihovom tržištu rada toliko značajnom za ekonomiju naše zemlje i građevinsku operativu pa je prava šteta da to i ne iskoristimo.Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
