Манделина ЈАР на историјском испиту

Сваки Јужноафриканац с месечним примањима мањим од 30 евра има од времена короне право на државну помоћ у висини од 18 евра, званично обећану до почетка 2025. На другом крају животне арене земље Рта добре наде петорица најбогатијих Јужноафриканаца (без Илона Маска) збирно поседују иметак од 26 милијарди америчких долара. Између ове две егзистенцијалне крајности готово без глобалног премца, у држави са 62 милиона људи, скоро половина становништва живи испод границе сиромаштва коју су прописале УН, незапосленост међу младима (15–34 године) достиже 45 одсто, док 33 одсто одраслих нема посао. С таквим екстремима, каква је политичка будућност ЈАР, земље чланице БРИКС-а, потписнице хашке оптужнице против Израела, која истовремено слови за водећу економију Африке и једног од најутицајнијих актера „глобалног југа”? Питање делује оправдано, ако се узме да 85 одсто Јужноафриканаца упитаних у недавној анкети „Афробарометра” сматра да „земља иде у погрешном смеру” (2011. тако је мислило 46 одсто анкетираних).

Одговор ће бити јаснији након данашње одлуке 28 милиона јужноафричких бирача на седмим парламентарним изборима од укидања белог апартхејда и доласка на власт Афричког националног конгреса (АНК) легендарног Нелсона Манделе 1994. Пре 30 година АНК је на првим демократским изборима у ЈАР освојио 66 одсто гласова, док је излазност бирача достигла око 88 одсто. Овог пута, АНК државног председника Сирила Рамапозе (некадашњег Манделиног миљеника), ни изблиза није сигуран да ће освојити 50 одсто гласова, док бројна испитивања јавног мњења упозоравају на политичку апатију међу Јужноафриканцима. Притом је 42 одсто регистрованих бирача у ЈАР млађе од 40 година. Другим речима, близу половине јужноафричких бирача нису искусили деценије институционализоване расне сегрегације, нити се сећају сурове војно-политичке борбе против режима белог апартхејда.

Колико је Манделин сан о Јужноафричкој Републици као „нацији дугиних боја”, са 12 званичних језика и обећањем решеног стамбеног питања, радног места и снабдевања струјом и водом за све, данас остварен? И да ли су обећања Нелсона Манделе и ондашњег АНК данас пријемчива политичка платформа за изградњу заједничке будућности нације једних од највећих социјалних разлика на свету?

Према овој дилеми одређивале су се политичке партије ЈАР – 71 странка која је истакла више од 14.000 кандидата за регионалне скупштине и национални парламент (400 места). Четири међу њима сматрају се главним такмацима на данашњим изборима: владајући АНК, главна опозициона странка Демократска алијанса, пробизнис оријентисана (у коалицији „Мултистраначка повеља” с девет мањих партија), и уз њих радикално леви Борци за економске слободе (ЕФФ), и новооснована Копље нације (МК), главни такмац АНК у провинцији КваЗулу Натал.

Да се питају Светска банка и актери берзе у Јоханезбургу, статус кво са останком АНК на власти, у евентуално „козметичкој” коалицији с неком од мањих партија, био би најпожељнији. Према институцији „Бретон Вудс”, ЈАР је, након вишегодишње привредне стагнације, почела да показује знаке економског опоравка и раста: ове године до 1,2 одсто, с изгледима за 1,6 одсто у 2026. Најпре због озбиљних преткорака ка структуралним реформама у секторима инфраструктуре, индустрији и рударству (читај – новим приватизацијама), снижавања инфлације и раста потрошње. У међувремену, Демократска алијанса, једина опозициона партија на власти у једној од провинција, и то пребогатом Кејпу, још од 2009. обећава да ће, уколико истисне АНК са власти, увести радикалне пробизнис мере, међу којима и укидање минималног личног дохотка. На супротној страни, ЕФФ најављује да ће, ако се домогне власти, извршити национализацију банака, рудника и земљишну реформу у корист црних беземљаша – промену коју су већ давно извеле суседне земље у Подсахари. Кад је реч о „Копљу нације”, које ужива подршку неславно свргнутог председника ЈАР Џејкоба Зуме, иначе огорченог АНК ривала државног председника Сирила Рамапозе, освајање власти у КваЗулу Наталу је његов стратешки циљ.

„Заједно ћемо учинити више и боље. Борићемо се посебно против реакционарних снага које би да илегалним мигрантима дају робовске плате и тиме лише нашу радну снагу прилике да заради за живот”, поручио је председник Рамапоза на последњем предизборном скупу.

„Тридесет година демократије у ЈАР не подразумева да треба заувек да останемо под управом корумпираног АНК и његовог руководства склоног разним финансијским и другим скандалима”, истакао је Џон Стинхајзен, лидер Демократске алијансе.

Резултати седмих јужноафричких избора биће познати у следећих неколико дана, најавила је јуче Државна изборна комисија.