Раме уз раме са светским

Свеједно коју ознаку (индекс) упишете (има их чак 90), очас пронађете тражени запис у вези са жељеном књигом, часописом или научним чланком. (Верујте на реч потписнику, јер је то својим очима гледао!)

Врхунски рачунарски програм, раме уз раме са сроднима у свету, осмислили су, написали и применили сарадници две новосадске високошколске установе које су предводили професори Зора Коњовић (Факултет техничких наука) и Душан Сурла (Природно-математички). Дело петнаестогодишњег истраживачког прегнућа, чија је претеча Систем научних и техничких информација Србије (СНТИС), доживело је недавно своје четврто, најнапредније издање.

Другим речима, из ма које књижнице у Србији можете приступити и прегледати све светске, а од следеће године и у обратном смеру.

Претраживање је слично услугама „Гугла” и осталих претраживача, а својим устројством „бисис” (BISIS, библиотечки софтверски систем), утемељен на програмском језику „џава” (Java), већ се уклопио у светску библиотечку мрежу или, сликовито казано, постао је део „дигиталног Вавилона”.

Пола милиона

У Србији је до сада умрежено 36 књижница (од којих је највећа Библиотека града Београда са 16 општинских), са пола милиона библиографских забележака (уписују се назив, аутор, година издавања, издавач и тако редом) и око 180 рачунара.

Иако је смишљан и усавршаван, првенствено, у склопу научних истраживања (сарадња са Европском унијом и седам чланака у међународним часописима само у овој години), користи се у библиотеци Извршног већа АП Војводине (које је новчано потпомогло), а могао би и у појединим предузећима.

Подаци су сређени и непрестано се обнављају (за 45 минута обележи се или индексира новом ознаком 200.000 записа). На рачунарском екрану се на почетку прикажу два подељена поља: лево је стабло формата (UNIMAC) за машинско уношење чињеница, десно су кључне забелешке у потпуном облику. Библиотекар који их уписује и претражује приступа помоћу лозинке (неовлашћен улаз је онемогућен), и према једној од ознака коју откуца за тили час установи где се налази(е) потраживани рукопис(и). Ако постоји само један примерак и некоме је издат, појави се име и презиме позајмљивача са свим основним подацима (адреса, број телефона, рок издавања, време врачања и тако даље).

Изворна замисао из 1993. године, коју је подржало Министарство за науку Србије, подразумевала је брзо и лако проналажење на темељу суженог упита из обиља показатеља. У остварењу су усвојена најсавременија начела (стандарди) за размену библиотечких података у машински читљивом виду – скраћеног назива MARC 21 (Machine Readable Cataloging) – који је осмишљен у Конгресној библиотеци САД пре више од три деценије.

Стална веза

Од првих корака домаћи творци су одабрали XML технологију за размену у електронском виду (механизам сличан граматици за описивање структуре докумената и контролних кôдова који омогућује да се праве наменске назнаке), имајући на уму више таквих подухвата у свету. Зато је у „бисис” уткан програм за израду и обраду датотека (editor), прилагођен оперативним системима „виндоуз” (Windows), „јуникс” (UNIX) и „линукс” (Linux), омогућујући да се преузимају записи из Конгресне библиотеке у Вашингтону и Универзитетске библиотеке у Оксфорду (протокол Z3950), чиме је цео подухват успешно потврђен. У свету га подржава више од хиљаду рачунара (сервери), доступних без икакве наплате.

Најсажетије казано, „бисис” је врхунски плод домаћег знања и умећа (учествовало око 40 истраживача), заснован на међународним мерилима и потпуно прилагођен домаћим потребама. Да је купљен, којим случајем, у овдашњој или страној софтверској компанији, био би знатно скупљи. И најновије и издање с краја деведесетих творци су даровали Патријаршијској књижници у Београду.

Подухват од општег значаја на науку и културу наше земље потпуно задовољава све захтеве електронског пословања разноврсних библиотека (универзитетске, државне, општинске и тако редом) и подржава укључење у друге домаће и светске мреже. Све овдашње су у сталној вези посредством сајта (bisis.ns.ac.yu), уколико траже објашњење или помоћ. Kориснике је, уверени смо, обрадовала чињеиница да су оба наша писма – и ћирилица и латиница – равноправна, што ниједно друго претраживање у свету не допушта.

Утисак је да време посетилаца којима два прста из џепића вири чланска исказница, као Зорану Радмиловићу у „Радовану Трећем”, неповратно остаје за нама.