Фестивал стрипа у Аранђеловцу
Аранђеловац – Народна библиотека „Свети Сава”, Центар за културу Аранђеловац, Канцеларија за младе општине Аранђеловац и Туристичка организација Аранђеловца, а под покровитељством општине Аранђеловац, организовали су други „АР стрип фест” у граду под Букуљом. Планирано је било да програм буде одржан на градском тргу, али је због лоших временских услова пребачен у просторије библиотеке. Дводневна манифестација окупила је љубитеље девете уметности кроз радионице, школу стрипа, разговоре, трибине, предавања, али и такмичење у цртању стрип-јунака.
– Потрудили смо се да публици приближимо и покажемо чари које стрип доноси и да не буде заборављен. Као медијум који комбинује визуелну уметност и текст, стрипови нуде јединствен начин приповедања и одувек привлачи различите старосне групе. Циљ је био да публици приближимо стрип као носиоца уметничког стваралаштва – рекла је на отварању Катарина Маринковић, директор аранђеловачке Народне библиотеке „Свети Сава”.
Посећене радионице су у Дечјем одељењу и читаоници одржале Сара и Ана Живковић и Нађа Тиодоровић за манга стрип и Леонид Пилиповић Лео и Ивица Сретеновић за класичан стрип.
– Прво смо гледале јапанске цртане филмове и слушале јапански језик. Кроз то нам се допала јапанска култура, што је било и одлучујуће да завршимо студије јапанског језика. Онда смо под утицајем манга стрипа почеле да сликамо и наше ауторске стрипове. На радионицама је акценат био на сликању манга ликова, њиховом изгледу и ономе што их разликује од европских јунака – рекла је Ана, једна од близнакиња Живковић. Анина сестра Сара објаснила је како је настао њихов стрип првенац „МУ”.
– Наш стрип поставља питање да ли бисмо у реалној ситуацији могли да за новац продамо породицу, пријатеље, другаре, снове... Цртач стрипа треба да буде упоран и истрајан. Да заврши започето и да стално учи – сложиле су се близнакиње.
Нађа Тио, тј. Нађа Тиодоровић има 18 година и ауторка је стрипа „Звери у нама”. Заинтересовани основци слушали су и гледали три младе даме покушавајући да изведу и опонашају њихове брзе цртачке покрете.
– Циљ је да мотивишемо младе генерације да се баве стрипом и цртањем. Заволела сам стрип још док сам била мала. Тада сам почела да цртам и то ми много лакше иде за разлику од речи – појаснила је Нађа.
На трибини „Даме и стрип” ауторке Ана, Сара и Нађа поделиле су са публиком искуства како су почињале да цртају и како жене у стрипу имају разноврсну улогу, како у погледу ликова, тако и у ауторском смислу. Закључено је да је допринос дама обликује културу стрипова и нуди разноврсније, богатије и нежније наративе.
– На почетку ни сам нисам знао да цртеж мора бити урађен до перфекција чак и у оловци, да би коначан резултат био добар. Данас млади аутори имају велику предност у техничком смислу. Захваљујући популарности стрипа током седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, данас имамо армију читалаца која је тада настала. Тиражи су тада били између 60.000 и 80.000 примерака, а само у Србији је било око 50 цртача стрипа – објаснио је Сибин Славковић.
Суботички уметник Леонид Пилиповић Лео, који дуже од 20 година ради илустрације за француско-белгијско тржиште, посебно је истакао референце за стрип некад и сад, јер је раније цртачима било много теже да истражују, што је подразумевало боравак у библиотекама и претраживање енциклопедија.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


