Зашто бугарска представница у УН није послушала премијера

Специјално за „Политику
Софија – У последњем тренутку пре гласања о резолуцији о Сребреници у Уједињеним нацијама премијер Димитар Главчев је упутио писмо Лачезари Стоевој, сталној представници Бугарске при УН, да промени став и буде уздржана, уместо да гласа за резолуцију. Стоева је, међутим, одбила да послуша налог премијера и подигла је руку за резолуцију. Она подсећа премијера да је у току две последње недеље априла стално представништво Бугарске при УН послало девет депеша у Софију, обавештавајући их „о агресивном лобирању Русије и Србије” с аргументима који се поклапају с онима које је имао и премијер и министар спољних послова Главчев. Ово је потврдио бугарски истраживачки сајт БИРД, објављујући документе неколико дана након гласања у Генералној скупштини. БИРД је објавио и преписку Главчева са сталним представништвом у Њујорку.

Писмо са захтевом за промену бугарског става Главчев је послао у Њујорк 23. маја, на сам дан гласања. Из накнадног одговора Стоеве види се да је писмо примљено у 8.55 сати по њујоршком времену (касно по подне по бугарском времену), а гласање је било заказано за 10 сати по бугарском времену. Дакле, налог министра је у бугарско представништво у Њујорку стигао касно.

Главчев је у том писму, којим образлаже промену става званичне Софије, навео да иницијатива Немачке и Руанде води ка „појачању напетости” и да није тренутак да се та резолуција сада предлаже. Такође, наводи и да ће усвајање резолуције „довести до даље поделе и супротстављања ентитета у Босни и Херцеговини”. Бугарска, како је написао, жели да буде „обједињујући и објективан” фактор након што је председавала Саветом ЕУ с фокусом на западни Балкан у 2018. години.

Као одговор на овај свој захтев, Главчев је добио писмо Стоеве на четири стране у којем она каже да није успела да изврши упутства за радикалну промену става послата у последњем тренутку.

„Бугарска има принципијелан и доследан став према геноциду у Сребреници, признат од стране Међународног суда за бившу Југославију и Међународног суда правде Уједињених нација.” Такође је навела да „резолуција није усмерена ни на једну државу, етничку или верску групу, али проглашава 11. јул даном одавања почасти жртвама геноцида и осуђује порицање истог као историјске чињенице и величање осуђених од стране међународних судова”.

Она подсећа да су „упутства за подршку мисији у УН и Дирекцији за глобалне послове Министарства спољних послова дата након координације с неколико других дирекција између 12. априла и 2. маја, те да су детаљне информације послате широком кругу адресата, укључујући и руководство Министарства спољних послова, а то је настављено и између 2. и 22. маја након тражења бугарског коауторства за резолуцију. Стална мисија у Њујорку ниједног тренутка није обавештена о било каквој промени става.”

Стоева истиче да је „на нивоу заменика министра и других званичника у дипломатском ресору с колегама из САД, Немачке и Босне и Херцеговине, о резолуцији и коауторству Бугарске разговарано више пута од краја априла до 13. маја, а у њима је била изражена захвалност на подршци. Све ово показује да је став јасан, чврст и да се није могло претпоставити да ће бити промењен”.

Промена јавно изреченог и формализованог става (име Бугарске је објављено међу коауторима нацрта резолуције), под условом да за то нису настале објективне околности на крају је коначни чин, који би се, како истиче Стоева, могао објаснити само спољним притиском. Она сматра да би то нанело озбиљну штету имиџу Бугарске у међународној заједници и било у супротности с евроатлантским вредностима које заступа Бугарска.

Поред ових аргумената, дати су и технички и процедурални разлози за одбијање налога министра.

„Нема података ко је израдио нове смернице, нити како су их усагласиле надлежне дирекције. Бугарска би морала да повуче своје коауторство и да образложи свој глас да би била уздржана према процедуралним правилима Генералне скупштине. Смернице од 23. маја не садрже ниједан аргумент за повлачење ауторства, што их чини непроменљивим”, закључила је Стоева.

Влада је скандал у вези са ставом Бугарске према резолуцији о Сребреници прогласила „хибридним нападом”, а ГЕРБ је негирао да је његов лидер Бојко Борисов вршио притисак на премијера Димитра Главчева да Бугарска не подржи резолуцију. Влада је са закашњењем објаснила да су објављени документи из којих се јасно види да Главчев у последњем тренутку покушава да промени бугарску позицију „само део процеса доношења одлука и не представљају њену целину”.

Писмо које је послато Сталном представништву Бугарске при УН у Њујорку не садржи коначне инструкције амбасадору, истиче се у саопштењу владе, чиме је потврђена аутентичност докумената које је објавио истраживачки сајт БИРД. Заменик председника ГЕРБ-а Данијел Митов кратко је изјавио за „Политику” да став ГЕРБ-а остаје непромењен, да је реч о хибридном нападу на Бугарску, али није улазио у детаље самог случаја.

„Посета Бојка Борисова Босни и Херцеговини 2017. године је прва на нивоу премијера у билатералним односима и део је интензивних напора Бугарске да помогне евроатлантским интеграцијама свих земаља западног Балкана”, рекао je jош Митов.

Из Савета министара прокоментарисали су да се цурење службене преписке и њено непромишљено ширење у јавном простору може окарактерисати само као елемент хибридног напада.

„Тема се политички користи у контексту предизборне кампање и тиме штети интересима Бугарске”, кажу у прес-слуижби владе. Из прелазне владе нису коментарисали да ли је било комуникације с Београдом у вези с гласањем. „Бугарска има доследан и непромењен став кад је реч о признавању жртава Сребренице и учествовала је у свим иницијативама повезаним с њиховим обележавањем. Динамика имплементације дипломатске службе и формирање става повезани су с бројним ’радним’ опцијама у процесу формирања националне позиције наше земље. Званичан став је важан, а до њега се долази на основу мишљења стручњака из релевантних јединица Министарства спољних послова, које укључују различите канале комуникације. Писмо које је прослеђено Сталној мисији Бугарске при УН у Њујорку не садржи коначна упутства амбасадору. Документи који су процурели у јавност само су део процеса доношења одлука и не представљају његову целину. Ово само ствара основ за спекулације, тумачења и манипулације на ту тему”, објашњавају из владе.