Хрвати засладили репу у Срему
Сремци су одбранили тржиште пољопривредних производа у Србији. Успели су да уговоре и продају свој производ, шећерну репу, суседној Хрватској. И не само то. Продаја тражене робе преко границе довела је до тога да су домаће шећеране на крају повећале откупну цену своје сировине.
Такве одбране тржишта не би било да је министар пољопривреде Саша Драгин услишио захтеве шећерана да се извоз репе, због овогодишње мање производње, забрани.
Директор задруге у Кузмину Душко Тадић, који је са шећераном у Осијеку пре око месец и по дана уговорио испоруку због које се овде дигла велика прашина, каже да су испоручили род са око 500 хектара. Ради се о такозваној слободној производњи, која није била уговорена ни са једном фабриком, што значи да је оне нису ни финансирале.
– Уговорена цена са осјечком шећераном је око 400 евра по тони или око 3,2 динара по килограму. После тога наше шећеране су повећале откупну цену на 2,8 динара. Разлог што нису продате веће количине јесте у томе што је транспорт репе преко 100 километара неисплатив. Све у свему, то је био добар сигнал ратарима да се њихова производња може боље продати. Наше фабрике се вајкају како ће радити са губитком, а сељака нико не пита ко ће сносити његов губитак – каже Тадић.
Род шећерне репе и са неколико хиљада хектара из сомборског атара продат је Хрватима, а то значи седам-осам одсто овогодишње производње. Овај извоз у целини не ремети овогодишње билансе производње и извоза. Наиме, прошлог пролећа репа је засејана на малим површинама, на свега 45.000 хектара, па ће се тако ове јесени произвести око 320.000 тона шећера, што уз прелазне залихе подмирује домаће потребе од 220.000 тона и извозну квоту за ЕУ – 180.000 тона.
Љубиша Раденковић, директор фабрике у Сенти у власништву италијанског „Сфира“, каже да нису све фабрике повећавале откупну цену, већ само оне које су ратарима најмање нудиле, а то је било 2,63 динара по килограму.
– Хрвати могу да понуде откупну цену од 400 евра по тони јер имају високе субвенције за производњу, од 400 евра по хектару, али и високе субвенције за извоз које код нас не постоје. Њима се исплати да дају више за репу, јер им то, практично, надомести извозна субвенција. Њихов је интерес и да уђу у ЕУ са већом евидентираном производњом. Извозна квота за ЕУ им је иста као наша, али је за њихову производњу велика. Сем тога, они имају право да за домаће потребе комплетно увезу јевтин шећер од трске, што је резултат повлашћене позиције у преговорима са ЕУ – каже Раденковић.
Ове године добрим приносима и високим процентом шећера у репи надоместиће се мање површина засејаних репом. Приноси су преко 50 тона по хектару, а производња шећера чак осам тона по хектару. По Раденковићевим речима, нове сорте дају већи проценат шећера, али је и година била врло повољна за ову производњу. Поређења ради, прошле године произведено је у просеку 6,6 тона шећера по хектару, а годину дана пре тога седам тона шећера по хектару.
Иако ће ове године биланси шећера бити намирени, свакако забрињава што неће радити фабрике у Бачу, Сремској Митровици, а она у Ковачици прерадиће род са само 3.000 хектара. То, практично, значи да ове јесени у Србији ради шест шећерана, а рачунато с малом производњом у Ковачици, практично пет и по. Све то намеће питање о судбини слатке индустрије у Србији. Наш саговорник из фабрике у Сенти каже да је то тешко предвидети.
– Цена нафте пада, што значи да ће се смањити интерес за производњу биогорива. Опашће тражња за уљарицама, па оне зато неће бити конкуренција шећерној репи. Нови однос снага на тржишту житарица и уљарица одредиће и место шећерне репе – каже Раденковић.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


