Дневно око 80 дечака и девојчица дође у свратиште

Свакога дана око 80 девојчица и дечака дође у Свратиште за децу, које се налази на две београдске адресе, како би добило једини оброк, топле чизмице или јакну, свеску за школу или могућност да се окупа. Запослени у овој установи ових дана имају велики разлог за понос, јер прослављају 17 година постојања. А његова координаторка Мина Лукић у разговору за наш лист не крије понос због тога што сваке године Свратиште за децу пружи око 30.000 оброка за малишане који најчешће живе у апсолутном сиромаштву и неформалним насељима без струје и воде. Свратиште се налази у Крфској улици број седам на Звездари и у Булевару Арсенија Чарнојевића. У његовим просторијама деца могу да се истуширају и добију основна средства за хигијену, а велики број девојчица и дечака наставило је да похађа школу, захваљујући ангажовању запослених у свратишту. Наша саговорница хвали и Београђане који свакодневно долазе и доносе поклоне деци која одрастају у суровим животним условима и подсећа да су малишанима најпотребнији веш, чарапе, тренерке и панталоне, као и сезонска обућа. С обзиром на то да највећи број ове деце одраста у неформалним насељима без струје и воде, свратиште је једино место где они могу да се окупају, па су због тога овој установи стално потребна средства за личну хигијену – шампони, сапуни, универзалне купке, балзами за косу и дезодоранси.

„Центар за интеграцију младих, у чијем се саставу налазе два свратишта за децу, ради са децом укљученом у живот или рад на улици на територији Београда. То су деца коју свакодневно виђамо како перу шофершајбне на прометним градским саобраћајницама, просе или сакупљају секундарне сировине. У склопу различитих програмских целина, ми на месечном нивоу радимо са преко 450 деце, а малишане који користе услуге нашег центра свако јутро водимо у вртић или школу, јер знамо да је образовање једина шанса за њихову бољу будућност. То знају и просветне власти, али се у пракси често дешава да та деца „испадну” из образовног система, напусте школу или нам дођу она која похађају шести или седми разред, а не знају да пишу и читају. То су најчешће деца уредног интелектуалног развоја са којима нико не ради и која се само ’преводе’ из разреда у разред, а из основне школе излазе практично без икаквог знања”, тужно констатује наша саговорница.

Иако у свратишту нема запослених учитеља и наставника, запослени се труде да пруже помоћ деци у изради домаћих задатака, али и да им обезбеде оно без чега не могу да иду у школу – књиге, школски прибор, храну, одећу и обућу.

„Програм образовања који реализујемо у свратишту има циљ да раним укључивањем у образовање спречи боравак деце на улици. Деца која су укључена у овај програм у највећем броју случајева суочавају се са екстремним материјалним сиромаштвом, изложена су дискриминацији и искључена су из редовних токова и система подршке у заједници. Због тога ми организујемо дневну подршку предшколцима и првацима из неформалних насеља у редовном похађању припремно предшколског програма, односно савладавању школског градива у првом разреду, пружајући им директну подршку у учењу у школи и организујући едукативне радионице након часова и током викенда”, наводи наша саговорница.

Истраживање под називом „Неповољна животна искуства у детињству код становника неформалних насеља”, које је спроведено на узорку од 505 становника неформалних насеља у Београду, узраста од 18 до 65 година, у мају и јуну прошле године, показало је да је две трећине њих доживело три или четири трауматична догађаја током детињства – најчешће физичко занемаривање, развод родитеља, насиље у заједници, алкохолизам у породици, психолошко злостављање и насиље над мајком од стране њеног партнера.