Порез се увек плаћа на бруто износ зараде

Пословање малих предузећа често је суочено са изазовима који намећу необичне и понекад контроверзне праксе. Једна од најраспространијих је исплата минималца на рачун, док се остатак плате даје у кешу. Разлог за ово је једноставан: високи доприноси и порези.

– Високи износи доприноса нажалост су прека потреба одређених бизниса да раде најчувенију праксу у Србији: минималац на рачун, кеш у руке. Наравно, Пореска управа покушава са многим пројектима да стимулише стартапе и мале бизнисе сјајним пореским олакшицама за рецимо новозапослене раднике, али нажалост тешко се неке праксе примењују, превише се контролишу и кратко трају. Стога се често поставља питање да ли би мали бизниси успели да буду ликвидни уколико би зараде исплаћивали на пуне износе плата које запослени остварују и како би то утицало на макро економију у Србији – наводи Душан Роглић, порески саветник.

Док се неки питају да ли је оваква пракса уопште морална или законита, многи власници малих бизниса тврде да би без ње једноставно пропали. Да ли је ово само преживљавање или озбиљно кршење закона? Роглић каже да је кроз приче радника и послодаваца истражио ову тему из свих углова и открио како се балансира на танкој линији између опстанка и нелегалности.

– Минималац се обрачунава тако што се минимална цена рада по сату која је у 2024. години 271 динар помножи са бројем радних сати у одређеном месецу. Мај је, рецимо, месец са 184 радна часа, па када се тај број помножи са 271 динаром, добије се да је минимална зарада у износила 49.864 динара. То значи да пријављени запослени радник у Србији за месец мај није могао да прими испод тих 49.864 динара. Затим, у овог месецу број радних сати износи 160 сати, што значи да пријављени радник у Србији неће моћи да прими испод 43.360 динара. Због осцилација из месеца у месец, мали бизниси углавном направе уговор о раду фиксно на 50.000 динара – напомиње Роглић.  

Ипак, чињеница је да зараду запосленог представљају и његови доприноси који фактички послодавац мора да уплати на име доприноса и пореза у његово име. Који су то износи?

– Запосленом којем је у мају исплаћена минимална зарада остварени су и доприноси са порезом од 27.939 динара, што значи да је остварио бруто 2 (укупни трошак за послодавца) 77.802 динара. Исто тако, у јуну запосленом ће припасти доприноса и пореза у износу од 23.759 динара – наводи Роглић.

Ипак, због како додаје катастрофалне пореске и финансијске писмености, запослени и послодавци увек гледају уговарање нето плате (нето је износ који „легне” запосленом на име зараде). Међутим, зашто онда послодавци све чешће користе исплату минималца и остатак на руке (термин сивог новца на који послодавац не плаћа доприносе).

– Рачуница је јасна. Прва ствар је да се порез увек плаћа на бруто износ.

Да бисмо израчунали који нам је бруто износ морамо да применимо следећу формулу која се дели на три сегмента: ако исплаћујемо зараду нижу од најниже основице, уколико исплаћујемо плату вишу од најниже, а нижу од највише основице и ако исплаћујемо зараду вишу од највише основице – наводи он и објашњава како неко да зна коју формулу треба да примени.

– Треба нам информација да је најнижа основица у 2024. години 40.143 динара, а највиша износи 573.470. Значи, уколико примате испод 40.143, применићете коефицијент 1, ако примате изнад 40.143 динара, а испод 573.470 динара применићете коефицијент 2. Ако примате изнад 573.470 динара применићете коефицијент 3 – додаје Роглић.

С обзиром да највећи број људи прима нето по основу формуле: исплаћивање зараде више од најниже, а ниже од највише основице, онда ће се та формула применити на минималцу за мај. Тако се добије 67.566,33 динара што је бруто износ зараде, па ће се тек тада правилно обрачунати доприноси и порез. Треба знати и да је месечни неопорезиви износ 25.000 динара.

– Доприноси и порез се састоје од 24 одсто ПИО (10 одсто на терет послодавца и 14 одсто на запосленог), 10,3 одсто је здравствено (5,15 одсто на послодавца и 5,15 одсто на запосленог), 10 одсто пореза на зараду, 0,75 одсто на терет незапослености (на терет запосленог). Кад се све то прерачуна добије се да је укупно за уплату на име припадајућих доприноса и пореза потребно 27.938  динара – наводи Роглић.

Све у свему, да би послодавац исплатио нето зараду минималца потребно је да уплати још тих 27.938 динара на име доприноса и пореза, што укупно износи 77.802 динара.