„Мушке сузе” у ЈДП-у

Пробе представе „Мушке сузе” према фарсама и краткој причи Антоше Чехонтеа (комични псеудоним А.П. Чехова), у режији Александра Поповског почеле су у Југословенском драмском позоришту. Адаптацију и драматизацију написао је Давид Јаковљевић, драматуршкиња је Весна Радовановић, сценографкиња Вања Магић, костимографкиња Миа Поповска, композитор је Кирил Џајковски, а сценски говор обликује Љиљана Мркић Поповић. Премијера представе планирана је за октобар.

„Мушке сузе” су радни наслов колажне драме према мотивима четири једночинке: „Шала”, „Просидба”, „Медвед” и „Татјана Рјепнина”, и кратке приче „Крчма на друму” А. П. Чехова. Актери те позоришне игре поражени су у љубави, изгубљени у времену и заточени у крчми током апокалиптичне олује која их упућује једне на друге и подстиче, како на сукобе, тако и на сетна присећања, натопљена пишчевом свепрожимајућом иронијом. Најмањи заједнички садржалац одабраних текстова су крахови мушких јунака који их доводе до суза, и данас посматраних као знак непримерене слабости, те стога изложених стигми и самоуздржавању. Чехов назива те текстове водвиљима, иако свестан емоционалних и егзистенцијалних понора који се крију у сваком од њих. Елементи комедије су, са једне стране природна последица поетике свакодневног и обичног, али и један прогресиван и увек модеран, а свакако савремен, Чеховљев коментар на баналност и затуцаност мушког мачоизма и патријархата као друштвеног поретка. Та олуја, као метафора за хаос, метеж и ратове данашњице, представља све оно куљање које неминовно избија на површину, ако се сузе потискују, а подстичу понос и посрамљеност због мушке „слабости”.

У представи играју: Војин Ћетковић, Сања Марковић, Ненад Јездић, Миодраг Драгичевић, Зоран Цвијановић, Милош Самолов, Милена Живановић, Теодор Винчић и Теодора Драгићевић.