Свет је да­нас без ком­па­са

Ср­би­ја ће на­ста­ви­ти да уна­пре­ђу­је све­о­бу­хват­не би­ла­те­рал­не од­но­се с нај­ва­жни­јим ак­те­ри­ма ме­ђу­на­род­не по­ли­ти­ке – САД, Ки­ном, Ру­си­јом – као и са свим европ­ским парт­не­ри­ма, уз исто­вре­ме­но по­бољ­ша­ње од­но­са с при­ја­тељ­ским др­жа­ва­ма Афри­ке, Ази­је и Ла­тин­ске Аме­ри­ке, ис­та­као је ју­че Мар­ко Ђу­рић, ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва Ср­би­је, на по­чет­ку ску­па у ор­га­ни­за­ци­ји Ин­сти­ту­та за ме­ђу­на­род­ну по­ли­ти­ку и при­вре­ду и Фа­кул­те­та без­бе­до­но­сних сту­ди­ја Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду. Ср­би­ја при­том, на­гла­сио је Ђу­рић, не­ће од­у­ста­ти од за­ла­га­ња за уни­вер­зал­но ва­же­ње те­мељ­них прин­ци­па По­ве­ље УН, без об­зи­ра на то што и са­ма тр­пи ње­ну се­лек­тив­ну при­ме­ну и гру­бо кр­ше­ње ме­ђу­на­род­ног пра­ва у слу­ча­ју јед­но­стра­ног про­гла­ше­ња не­за­ви­сно­сти Ко­со­ва, чи­ме јој је на­не­та исто­риј­ска не­прав­да.

„Куц­нуо је час исти­не. Да­нас при­су­ству­је­мо но­вој по­де­ли ка­ра­та на гло­бал­ној сце­ни, ко­ју не­ки до­че­ку­ју с не­ве­ри­цом, дру­ги с на­дом, сви с ве­ли­ком зеб­њом, ако не и са стра­хом. На­кон крат­ко­трај­не вла­да­ви­не ап­со­лут­ног свет­ског хе­ге­мо­на кра­јем 20. ве­ка, ула­зак у дру­гу че­твр­ти­ну 21. ве­ка ис­ку­ша­ва број­не дру­штве­не (еко­ном­ске, по­ли­тич­ке, кул­тур­не и дру­ге) по­сле­ди­це нео­ли­бе­ра­ли­зма. Иза за­о­кру­же­ног пу­та ли­бе­ра­ли­зма и ли­бе­рал­не де­мо­кра­ти­је сти­гло је вре­ме ли­бе­рал­не оли­гар­хи­је, по­сле че­га, ако је ве­ро­ва­ти Пла­то­ну, не­ми­нов­но сле­ди и ли­бе­рал­на дик­та­ту­ра”, упо­зо­рио је про­фе­сор Вла­ди­мир Цвет­ко­вић, де­кан Фа­кул­те­та за без­бе­до­но­сне сту­ди­је.

„Гло­бал­не про­ме­не и уло­га ве­ли­ких си­ла”, „Европ­ска без­бед­но­сна ар­хи­тек­ту­ра и ре­ги­о­нал­ни од­но­си” и „Ре­ги­о­нал­на без­бед­ност Бал­ка­на у из­ме­ње­ним ме­ђу­на­род­ним окол­но­сти­ма” – три су упо­ред­на па­не­ла одр­жа­на ју­че то­ком кон­фе­рен­ци­је у Рек­то­ра­ту Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду, уз уче­шће екс­пе­ра­та из 16 др­жа­ва.

Свет је да­нас у све­оп­штем ста­њу „из­ме­ђу”: с јед­не стра­не из­ме­ђу су­ко­ба и ми­ров­них пре­го­во­ра, док се ма­ле др­жа­ве на­ла­зе из­ме­ђу ве­ли­ких си­ла и њи­хо­вих ци­ље­ва, а ре­ги­о­нал­ни од­но­си у го­то­во свим де­ло­ви­ма пла­не­те убр­за­но се де­ста­би­ли­зу­ју због су­прот­ста­вље­них ин­те­ре­са раз­ли­чи­тих ак­те­ра. Мо­же ли се осми­сли­ти мо­дел функ­ци­о­ни­са­ња ме­ђу­на­род­них од­но­са у ко­ји­ма ће би­ти спре­че­не да­ље еска­ла­ци­је, упи­тао је у уво­ду ове кон­фе­рен­ци­је про­фе­сор Бра­ни­слав Ђор­ђе­вић, ди­рек­тор Ин­сти­ту­та за ме­ђу­на­род­ну по­ли­ти­ку и при­вре­ду. 

Све ука­зу­је да је свет на опа­сном рас­кр­шћу, дра­ма­тич­ног и убр­за­ног за­о­штра­ва­ња од­но­са из­ме­ђу САД и Ки­не и упо­ред­ног, функ­ци­о­нал­ног уру­ша­ва­ња си­сте­ма Ује­ди­ње­них на­ци­ја: но­ви хлад­ни рат, опа­сни­ји од прет­ход­ног, уве­ли­ко је у то­ку, те ни но­ви Ве­ли­ки рат не мо­же би­ти ис­кљу­чен као ис­ход. Мо­жда је упра­во по­след­њи тре­ну­так за на­по­ре да се та­кав ужа­са­ва­ју­ћи сце­на­рио спре­чи. Та­ко би се от­при­ли­ке мо­гли ре­зи­ми­ра­ти ста­во­ви ве­ћи­не уче­сни­ка па­не­ла „Гло­бал­не про­ме­не и уло­га ве­ли­ких си­ла” на овој ме­ђу­на­род­ној на­уч­ној кон­фе­рен­ци­ји.

„Чо­ве­чан­ство се на­кон Дру­гог свет­ског ра­та оку­пи­ло да за­јед­но кре­и­ра си­стем ме­ђу­на­род­них од­но­са за­сно­ван на по­ве­љи (УН), тај си­стем функ­ци­о­ни­ше и да­нас, али је узур­пи­ран иза­зо­ви­ма без пре­се­да­на. По­ли­тич­ки За­пад је на­мет­нуо ’по­ре­дак за­сно­ван на пра­ви­ли­ма’ из­над ’си­сте­ма за­сно­ва­ног на по­ве­љи’, због че­га су на­ста­ли су­ко­би, чак и ра­то­ви, чи­ји ре­зул­тат је да је по­сто­је­ћи хлад­ни рат иза­зов­ни­ји и опа­сни­ји не­го прет­ход­ни”, оце­нио је из­ме­ђу оста­лог Ри­чард Са­ква, про­фе­сор еме­ри­тус Уни­вер­зи­те­та у Кен­ту.

„Тран­зи­ци­ја ка мул­ти­по­лар­ном све­ту су­о­ча­ва се с от­по­ром САД и њи­хо­вих ва­за­ла, од­но­сно оних ко­је да­нас на­зи­ва­ју ко­лек­тив­ним За­па­дом. САД и ЕУ за­го­ва­ра­ју би­нар­ни при­ступ остат­ку све­та, где пле­ди­ра­ју да има­ју од­го­во­ре и ре­ше­ња за све оста­ле, по­зи­ва­ју­ћи се на њи­хо­во ту­ма­че­ње де­мо­кра­ти­је, ко­ја у ства­ри зна­чи ка­пи­та­ли­зам. У ме­ђу­вре­ме­ну, гу­би­так ауто­ри­те­та и кре­ди­бил­но­сти УН по­зи­ва на ре­де­фи­ни­са­ње и ожи­вља­ва­ње ин­сти­ту­ци­ја ко­је тре­ба да слу­же чо­ве­чан­ству, а не ма­њи­ни др­жа­ва. С окон­ча­њем хе­ге­мо­ни­стич­ког по­рет­ка ко­ји пред­во­де САД, вре­ме је да се пре­и­спи­та да ли се­ди­ште УН тре­ба из­ме­сти­ти из Њу­јор­ка у др­жа­ву ко­ја би ре­пре­зен­та­тив­ни­је пред­ста­вља­ла гло­бал­ну ве­ћи­ну, пред­ло­жио је про­фе­сор Ал­фред де За­јас, из Же­нев­ске шко­ле ди­пло­ма­ти­је и ме­ђу­на­род­них од­но­са.

„Ге­о­по­ли­тич­ки по­ре­дак до­жи­вео је мо­рал­ни по­раз у Га­зи и вој­ни по­раз у Укра­ји­ни, уз исто­вре­ме­но под­гре­ва­ње уве­ре­ња да је свет ушао у ста­ње пер­ма­нент­них кри­за ко­ји­ма се ’са­мо’ мо­ра­мо при­ла­го­ди­ти”, при­ме­тио је, из­ме­ђу оста­лог, про­фе­сор Де­јан Ми­хај­ло­вић с Уни­вер­зи­те­та Мон­те­реј у Мек­си­ку.

„Мо­ра­мо по­ку­ша­ти да про­це­ни­мо ку­да иде свет. Уско­ро се, на при­мер, одр­жа­ва ве­о­ма ва­жан са­мит БРИКС-а плус. Шта ће би­ти ако БРИКС плус та­да об­ја­ви да уво­ди сво­ју ре­зер­вну ва­лу­ту? Да ли то зна­чи по­че­так тре­ћег свет­ског ра­та, или не? Или сле­ди још пот­пу­но не­пред­ви­ди­во усло­жња­ва­ње ме­ђу­на­род­них од­но­са? Ни­шта ни­је ис­кљу­че­но”, ис­та­као је ју­че за „По­ли­ти­ку” Ду­шан Про­ро­ко­вић, ви­ши на­уч­ни ис­тра­жи­вач Ин­сти­ту­та за ме­ђу­на­род­ну по­ли­ти­ку и при­вре­ду, пред­сед­ник Ор­га­ни­за­ци­о­ног од­бо­ра Ме­ђу­на­род­не кон­фе­рен­ци­је о „ква­дра­ту­ри кру­га” ме­ђу­на­род­них од­но­са.