За сада без поскупљења гаса

Да ли би упозорење Александра Вучића, председника државе, да је цена гаса преко ноћи отишла на 420 долара за 1.000 кубика и да није задовољан резервама овог енергената у домаћим складиштима, коначно могло да конкретизује договоре о проширењу постојећег или градњи новог складишта гаса о чему се прича дуже од деценије, остаје поново да се види. Јер се од прича да нам требају нова складишта, будући да постојеће у Банатском Двору капацитета 450 милиона кубика руски „Гаспром” нити проширује, нити другом даје да то уради, није одмакло.

Иста је ситуација и када су у питању лежишта у Честерегу и Тилви, где би се градила нова складишта која би Србији омогућила резерве од око 1,5 милијарди кубика. Остала су само обећања, без обзира на све проблеме кроз које је Србија прошла током енергетске кризе, што због обезбеђивања гаса када га нигде није било, што због цене. А нова грејна сезона је ту.

У исто време гас уредно поскупљује пред почетак грејне сезоне, а један од разлога је је управо и тај што неко мора на крају да плати и то складиштење у Мађарској, уместо да смо ми ти који другима уступамо своје капацитете и то наплаћујемо.

Вучић је још рекао да ћемо морати да повећамо наше резерве гаса и кренемо у преговоре са партнерима и мађарским пријатељима. Да морамо да разговарамо и са Русима и са Азербејџаном и да то урадимо што пре. Он је навео да Србија сада има 544 милиона кубних метара гаса, од чега 381 у Банатском двору, а 163 у мађарским складиштима. У Министарству енергетике на ове наводе кажу да заједно са руководством државе и „Србијагасом” прате стање на међународном тржишту гаса ради обезбеђивања правовремене реакције на потенцијалне поремећаје на тржишту.

Тренутни поремећај је доминантно у вези са техничким проблемима који су се појавили са производњом и дистрибуцијом природног гаса у Норвешкој и очекивање је да ће се овај проблем решити у најкраћем могућем року.

Поред тога, Министарство енергетике прати дешавања у погледу испоруке гаса преко гасовода „Северни ток”. У складу са свим тренутним и предвиђеним факторима утицаја, држава ће доносити одлуке о количинама за складиштење и с тим у вези се очекује и повећање залиха.

 На питање да ли би ове цене могле да се одразе и на поскупљење гаса за потрошаче у Србији, одговарају да што се тиче утицаја раста цене на међународном тржишту на домаће цене гаса, да купци у нашој земљи закључују уговоре са „Србијагасом” који их штите од овакве врсте тренутних волатилности на међународном тржишту.

С тим у вези, не очекујемо повећање цене гаса у овом тренутку, али се ситуација прати на дневном нивоу и одлуке ће се правовремено доносити.

 Будући да се поставило питање и довољних резерви дизела који се много више троши и наших тренутних залиха у ресорном министарству, одговарају да улажу велике напоре да се подигну капацитети за складиштење обавезних резерви нафте како би Србија не само испунила захтеве прописане ЕУ прописима већ пре свега да би се обезбедила енергетска сигурност нарочито у условима ратних конфликата на истоку Европе, Блиског истока, али и дешавања у Црвеном мору.

Иначе, цене природног гаса у Европи су почетком ове недеље на берзи нагло порасле за 10,4 одсто на 37,8 евра за мегават-сат због пада дотока гаса из Норвешке, чиме је цена гаса у Европи највећа за протеклих шест месеци.

Норвешки оператор гасовода „Гаско” је саопштио да је дошло до инцидента на гасном чворишту „Слејпнир” које је након тога затворено, преноси Ројтерс. За сада није јасно када ће чвориште обновити рад у пуном капацитету.

Референтне цене гаса у Великој Британији такође су порасле за 15 одсто пошто је снабдевање из Норвешке у Британију било осетно смањено.

Како преноси портал „Оилприце”, Норвешка је постала највећи европски снабдевач гасом након фебруара 2022. и пада извоза руског гаса у Европску унију, а непланирани прекиди испоруке из скандинавске земље додатно наглашавају европску рањивост, преноси Танјуг.