Најлепше ушће Европе

Избор седам градитељских и природних чуда Србије сврстао је Калемегдан само у чуда створена људском руком, међутим, ушће Саве у Дунав изнад којег се диже клиф тврђаве – неки сматрају за треће географско место по лепоти на читавом свету. (Место на којем је подигнута нека историјска престоница). Прво је Истамбул, друго Рио де Жанеиро.

Оно што Београд чини изазовом за архитекте и посетиоце склоне химерама је урбанистички слободан простор на левој обали Дунава, Ратном острву и Савском амфитеатру. Ту ће неко једног дана стећи славу подижући објекте достојне ретке комбинације сусрета речних сливова, острва, равница и брегова Београда и Земуна.

Мештровићев споменик Победнику, од кога права линија води до Миленијумске куле на Гардошу, право је, зато, место за оријентирски почетак разгледања Калемегдана. Препоручујемо, потом, Римски бунар, који није из римског времена а није ни бунар. То је цистерна за сакупљање подземних вода коју су подигли Аустријанци почетком 18. века. 212 спиралних степеника бунара одушевило је Алфреда Хичкока када се њима спуштао 1964. године. Јавиле су му се сцене из неког будућег хорор филма.

За „хватање” детаља на ведути Ушћа треба платити 20 динара; и онда се кроз дурбине београдске Опсерваторије на Деспотовој кули може разгледати на све четири стране.

Испод Деспотове куле су две цркве: Ружица, прерађена од барутног магацина 1867. године и Света Петка која је подигнута 1937 изнад извора чију воду и данас пију нероткиње.

У Горњем граду се још обилази галерија Природњачког музеја који се налази у згради некадашње масонске ложе београдских турака – на првобитну намену зграде подсећају троуглови изнад улаза. Војни музеј чува историјат ратовања Београда, од Хуна и Авара до НАТО бомбардовања. На отвореном је изложба очуваних експоната из Другог светског рата. Посетилац може да седне у кабину камиона који транспортује чувени руски вишецевни бацач ракета, звани Каћуша или по немачком „Сталин оргел”. Нарочито је вредна колекција тенкова – ту има минијатурних италијанских танкета у које само неки тенкиста патуљак може да стане, али су изложени и добро очувани немачки „тигрови” и „црвеноармејски Т-34”. 

Дамад-Али-пашино турбе је осмоугаона кућица-маузолеј у којој су сахрањивани заповедници тврђаве из турског времена, изграђена је 1716. године. Такође из доба турске владавине, XV век, је и кула Небојша у Доњем граду у којој је спомен плоча Грчког устаника Риге од Фере који је ту, као затвореник, скончао. Поменимо још капију Карла VI, освајача Београда, из 1736.

Зоолошки врт се простире на шест хектара, од укупно калемегданских 57. Испред Врта је скроман луна-парк, којем та скромност није сметала да буде забележен на многим филмовима. А свакако, треба стати и поред црних борова на самом улазу у Калемегдан. Засађени су још 1886. године када је управу над Калемегданом поступно преузимала градска управа од војске.