Не очекује се суноврат камата на кредите

Европска централна банка (ЕЦБ) снизила је у четвртак све три кључне каматне стопе за по 25 базних поена и тиме послала поруку да је најзад дошло време за снижавање цене новца. Ова одлука централне монетарне институције Европске уније била је очекивана и најављивана већ месецима. Ако неко мисли да ће сада кренути суноврат камата, вара се.

Према ранијим најавама, могућа су још укупно два смањења за по 0,25 одсто, укупно до краја године кључне камате биће мање за 0,75 одсто у односу на време пре лабављења економске политике, како овај процес смањења камата зову економисти (значи за мање од једног процентног поена). Како је поменута одлука ЕЦБ била очекивана, на финансијским тржиштима није се десило ништа спектакуларно и еурибор, меродавна камата за еврокредите, остала је на нивоу од 2,7 одсто, каква је била и пре одлуке.

Ова одлука ЕЦБ за наше дужнике који имају евроиндексиране кредите, какви су стамбени, нема никакву практичну вредност из простог разлога што су одлуком Народне банке Србије (НБС) камата и рате за стамбене зајмове замрзнуте до краја ове године. „Фиксиране” су и камате за нове зајмове за кров над главом такође до краја ове године.

Следеће недеље званична статистика код нас требало би да саопшти податак о висини инфлације у мају, а биће одржано и редовно заседање Извршног одбора НБС. Тада ћемо видети да ли ће наша централна банка следити потез ЕЦБ или не, тачније, да ли ће своју референтну камату смањити с постојећих 6,5 одсто. Ако то учини, значи да је задовољна на који је ниво пала инфлација. Потрошачке цене у дужем периоду код нас су у паду. Тек ако и када наша централна банка буде реаговала смањењем своје базне камате, дужници задужени у динарима, а то су махом за готовинске кредите, јер се они одобравају у домаћој валути, могу да очекују постепени пад својих задужења, тј. месечних ануитета. Камате на ову врсту дуга су и даље врло високе, у просеку од 13 до 14 одсто годишње.

Иначе, ЕЦБ прогнозира да ће стопа инфлације у еврозони у 2024. у просеку износити 2,5 одсто и пасти на 2,2 одсто у 2025. и на 1,9 одсто у 2026. Такође, очекују да ће БДП еврозоне у 2024. порасти за 0,9 одсто, у 2025. за 1,4 одсто и у 2026. за 1,6 одсто. После пет квартала стагнације, економија еврозоне порасла је за 0,3 одсто у односу на први квартал 2024. године.

Кристин Лагард, која је на челу ЕЦБ, рекла је да ово још увек није фаза „повлачења” каматних стопа, већ „умереност у нивоу ограничења”, наглашавајући  и потребу за више података и анализа како би се потврдило да је инфлација на путу пада.

О потенцијалу за јулско смањење стопе, Лагардова је дала суптилан одговор: „Имаћемо више података када будемо имали састанке за пројекције”, наговештавајући да би септембар могао бити следећи значајан састанак за одлуке о стопама. Управни савет се не обавезује унапред на одређени курс стопе.”