У Румунији је све више српских производа

Специјално за „Политику”

Темишвар – Неко је приметио да се, као и у љубави, сви могу удружити и у трговини, попут велике породице. Привредна сарадња између Румуније и Србије показује да односи ових двеју земаља припадају породици добросуседских односа, а њихова економска сарадња бележи континуирано повећање.

„Трговинска размена достиже између 2,3 и 2,4 милијарде евра годишње, али то није ништа у односу на потенцијал који се може достићи”, каже за „Политику” Стефан Томашевић, амбасадор Србије у Букурешту.

Присуство више од 700 фирми из Србије на територији Румуније, као и неколико стотина активних привредних субјеката у Србији, чији су већински власници држављани Румуније или правна лица регистрована у Румунији, показује узајамну заинтересованост за инвестирање и пословање. За Румунију, Србија је најважнији партнер на западном Балкану, док је за Србију Румунија највећа економија с којом се граничи.

„Сумирајући утиске четворогодишњег мандата на месту амбасадора Србије у Румунији, са поносом могу да констатујем да је развој економских односа знатно добио на убрзању. Након континуираног залагања и бројних промоција, можемо се похвалити чињеницом да је данас више од 200 српских производа заступљено на румунском тржишту”, наводи амбасадор Томашевић.

Српски кондиторски, сухомеснати и конзервисани артикли, као и вина, налазе се на рафовима бројних трговинских ланаца у Румунији.

„Нагласио бих препознавање користи учешћа на сајму вина ’Винска визија’ од стране румунских винара, који ће организовано наступити на трећем издању овог сајма у Београду 2024. Око 40 винара под капом Асоцијације румунских винара, препознали су сајам ’Винска визија’, као један од најважнијих сајмова вина у Европи”, нагласио је Томашевић.

За инвестирање у Србију, каже, заинтересовано је све више привредних субјеката из Румуније, међу којима су грађевинске компаније с намером да граде стамбено-пословне центре и технолошке паркове, фирме из области машинске производње (енергетика, рударство, управљање отпадом), док је сектор производње хране посебно интересантан.

Веома важан потенцијал у односима Румуније и Србије лежи и у туристичкој сарадњи и размени. Међутим, највећа шанса за сарадњу на обострану корист јесте грађевинска индустрија. Амбасадор Томашевић истиче да би се „велики број инфраструктурних пројеката које Румунија има у овом тренутку захваљујући европским фондовима могао укрстити с компанијама из Србије које имају референце и велико искуство, а које као подизвођачи могу да учествују у тим пројектима заједно с румунским компанијама”.

„То је заједничка шанса за српске и румунске грађевинске фирме да у синергији и заједничком наступу сутра учествују и у обнови Украјине”, истакао је Томашевић.

Исто мисли и Михај Дарабан, председник Привредне и индустријске коморе Румуније. Румунија и Србија, сматра он, треба да раде заједно како би освојиле и тржишта која су изван ЕУ, јер земље немају такав пословни капацитет да индивидуално освоје тржишта као што су, на пример, Северна или Јужна Америка.

Један од највећих пословних догађаја у Румунији последњих година организовала је недавно Привредна, индустријска и пољопривредна комора жупаније Тимиш у Темишвару, под називом Међународни пословни форум, на којем су учествовале и компаније из Србије.

„Веома смо заинтересовани да с румунским компанијама уложимо заједничке напоре, посебно у области грађевинарства, јер верујемо да ће у будућности бити много инфраструктурних пројеката који се могу радити заједно с румунским компанијама, а верујем да је то будућност и за румунски бизнис који се може развијати у Србији. Волео бих да су на српском тржишту присутнији различити румунски прехрамбеним производи или вина”, изјавио је након овог догађаја Михаило Весовић, директор Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију у Привредној комори Србијe.

Испред нас је нужна реализација заједничких пројеката од великог стратешког интереса као што су: изградња ауто-пута Темишвар–Београд, гасног интерконектора Мокрин–Арад, далековода Решица–Панчево, поновно успостављање железничког путног саобраћаја и ревитализација железничке инфраструктуре, пројекат изградње реверзибилне хидроелектране „Ђердап 3”, што ће додатно генерисати раст и унапредити економску сарадњу Румуније и Србије на крилима традиционално добрих пријатељских и блиских веза и односа.