U Rumuniji je sve više srpskih proizvoda

Specijalno za „Politiku”

Temišvar – Neko je primetio da se, kao i u ljubavi, svi mogu udružiti i u trgovini, poput velike porodice. Privredna saradnja između Rumunije i Srbije pokazuje da odnosi ovih dveju zemalja pripadaju porodici dobrosusedskih odnosa, a njihova ekonomska saradnja beleži kontinuirano povećanje.

„Trgovinska razmena dostiže između 2,3 i 2,4 milijarde evra godišnje, ali to nije ništa u odnosu na potencijal koji se može dostići”, kaže za „Politiku” Stefan Tomašević, ambasador Srbije u Bukureštu.

Prisustvo više od 700 firmi iz Srbije na teritoriji Rumunije, kao i nekoliko stotina aktivnih privrednih subjekata u Srbiji, čiji su većinski vlasnici državljani Rumunije ili pravna lica registrovana u Rumuniji, pokazuje uzajamnu zainteresovanost za investiranje i poslovanje. Za Rumuniju, Srbija je najvažniji partner na zapadnom Balkanu, dok je za Srbiju Rumunija najveća ekonomija s kojom se graniči.

„Sumirajući utiske četvorogodišnjeg mandata na mestu ambasadora Srbije u Rumuniji, sa ponosom mogu da konstatujem da je razvoj ekonomskih odnosa znatno dobio na ubrzanju. Nakon kontinuiranog zalaganja i brojnih promocija, možemo se pohvaliti činjenicom da je danas više od 200 srpskih proizvoda zastupljeno na rumunskom tržištu”, navodi ambasador Tomašević.

Srpski konditorski, suhomesnati i konzervisani artikli, kao i vina, nalaze se na rafovima brojnih trgovinskih lanaca u Rumuniji.

„Naglasio bih prepoznavanje koristi učešća na sajmu vina ’Vinska vizija’ od strane rumunskih vinara, koji će organizovano nastupiti na trećem izdanju ovog sajma u Beogradu 2024. Oko 40 vinara pod kapom Asocijacije rumunskih vinara, prepoznali su sajam ’Vinska vizija’, kao jedan od najvažnijih sajmova vina u Evropi”, naglasio je Tomašević.

Za investiranje u Srbiju, kaže, zainteresovano je sve više privrednih subjekata iz Rumunije, među kojima su građevinske kompanije s namerom da grade stambeno-poslovne centre i tehnološke parkove, firme iz oblasti mašinske proizvodnje (energetika, rudarstvo, upravljanje otpadom), dok je sektor proizvodnje hrane posebno interesantan.

Veoma važan potencijal u odnosima Rumunije i Srbije leži i u turističkoj saradnji i razmeni. Međutim, najveća šansa za saradnju na obostranu korist jeste građevinska industrija. Ambasador Tomašević ističe da bi se „veliki broj infrastrukturnih projekata koje Rumunija ima u ovom trenutku zahvaljujući evropskim fondovima mogao ukrstiti s kompanijama iz Srbije koje imaju reference i veliko iskustvo, a koje kao podizvođači mogu da učestvuju u tim projektima zajedno s rumunskim kompanijama”.

„To je zajednička šansa za srpske i rumunske građevinske firme da u sinergiji i zajedničkom nastupu sutra učestvuju i u obnovi Ukrajine”, istakao je Tomašević.

Isto misli i Mihaj Daraban, predsednik Privredne i industrijske komore Rumunije. Rumunija i Srbija, smatra on, treba da rade zajedno kako bi osvojile i tržišta koja su izvan EU, jer zemlje nemaju takav poslovni kapacitet da individualno osvoje tržišta kao što su, na primer, Severna ili Južna Amerika.

Jedan od najvećih poslovnih događaja u Rumuniji poslednjih godina organizovala je nedavno Privredna, industrijska i poljoprivredna komora županije Timiš u Temišvaru, pod nazivom Međunarodni poslovni forum, na kojem su učestvovale i kompanije iz Srbije.

„Veoma smo zainteresovani da s rumunskim kompanijama uložimo zajedničke napore, posebno u oblasti građevinarstva, jer verujemo da će u budućnosti biti mnogo infrastrukturnih projekata koji se mogu raditi zajedno s rumunskim kompanijama, a verujem da je to budućnost i za rumunski biznis koji se može razvijati u Srbiji. Voleo bih da su na srpskom tržištu prisutniji različiti rumunski prehrambenim proizvodi ili vina”, izjavio je nakon ovog događaja Mihailo Vesović, direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u Privrednoj komori Srbije.

Ispred nas je nužna realizacija zajedničkih projekata od velikog strateškog interesa kao što su: izgradnja auto-puta Temišvar–Beograd, gasnog interkonektora Mokrin–Arad, dalekovoda Rešica–Pančevo, ponovno uspostavljanje železničkog putnog saobraćaja i revitalizacija železničke infrastrukture, projekat izgradnje reverzibilne hidroelektrane „Đerdap 3”, što će dodatno generisati rast i unaprediti ekonomsku saradnju Rumunije i Srbije na krilima tradicionalno dobrih prijateljskih i bliskih veza i odnosa.