Десница крупним корацима стиже у Брисел

Од нашег специјалног извештача
Брисел – Последњи бирачи широм Европе убациће вечерас свој гласачки листић опредељујући се за неку од странака које учествују на изборима за Европски парламент (ЕП). Иако се баук деснице месецима шири Европом, а истраживања јавног мњења показују да су им у многим државама гласачи и те како наклоњени, овде у Бриселу су убеђени да десничарске странке не могу преузети водећу улогу, коју сада, на прве две позиције по броју посланика, држе Европска народна странка и Прогресивни савез социјалиста и демократа.

„Странке десног и левог центра у земљама ЕУ губе снагу, очекује се јачање партија крајње деснице и крајње левице, али недовољно за њихов долазак на власт у унији. Вероватно ће доћи до промена баланса снага, али ће Европска народна партија и Социјалисти и демократе остати најјаче у Европском парламенту. Такође, највећи број влада у ЕУ и даље ће чинити странке десног или левог центра, али ће временом доћи до промене у Европском савету јер ће бити већи број десничарских влада, сада их је шест или седам. То ће утицати на атмосферу и начин одлучивања”, рекао је Петрос Фасулас, генерални секретар Међународног европског покрета у разговору са новинарима из Србије који у организацији пројекта „Пулс Европе – медијске посете ЕУ” прате изборе за ЕП, чији је завршетак вечерас после тродневног гласања.

На питање „Политике” да ли се у Бриселу прибојавају удруживања десничара и формирања групације супердеснице у ЕП, што је предлог бивше председнице француског Националног окупљања Марин ле Пен, Фасулас каже да страх од успона десничара постоји, али је уверен да се они неће удружити у посебну групацију „супердеснице”.

Како је рекао, мађарски премијер Виктор Орбан, Мелонијева и Ле Пенова су престали да говоре о изласку из ЕУ, јер су схватили да је то и непопуларно и скупо, а уместо тога су се фокусирали на „промену и другачију ЕУ”.

„Ту лежи опасност јер та промена није јасно артикулисана, то је изазов за нас. Њихова визија ЕУ је нелиберална и недемократска, усмерена против људских права”, категоричан је Фасулас.

Он каже и да је тешко предвидети како би евентуална победа крајње десних странака на изборима за ЕП утицала на Србију, јер међу тим партијама нема јединственог става према проширењу ЕУ: „На пример, мађарски премијер Виктор Орбан је веома наклоњен уласку Србије у ЕУ, док је у Холандији (председник Странке за слободу) Герт Вилдерс против проширења уније због миграната. Нема јединственог става међу крајње десним странкама.”

Али нема ни јединственог става у Бриселу према десници. Неки су постали прихватљивији од других. То је случај са италијанском премијерком. Страх који је провејавао због њеног доласка на чело италијанске владе 2022. у међувремену се, због њених оштрих ставова према Русији и недвосмислене подршке Кијеву те спуштања тона када је реч о мигрантима, претворио у поверење, а Мелонијева постаје утицајна европска политичарка. Уосталом, председница Европске комисије и претендент на још један мандат на тој позицији Урсула фон дер Лајен није одбацила могућност неке врсте коалиције са групацијом Европски конзервативци и реформисти (ЕЦР), у којој водећу улогу има странка Мелонијеве, Браћа Италије, пољска странка Право и правда и шпански Вокс.

Европска народна партија, која и кандидује Фон дер Лајенову, одбила је да потпише декларацију лидера Социјалиста и демократа, Обновимо Европу, Зелених и Левице у којој се тражи одбацивање сарадње са крајње десничарским и радикалним странкама. Европске странке левог центра упозориле су Фон дер Лајенову да неће подржати њену кандидатуру за други мандат уколико буде имала подршку партија крајње деснице.

Без обзира на ове претње, Фон дер Лајенова се овде у Бриселу и даље сматра најозбиљнијим кандидатом за председника комисије. Друга предложена имена су непозната широј јавности. Партија европских социјалиста кандидовала је Николаса Шмита, актуелног комесара за запошљавање и социјална права. Кандидаткиња европских либерала је немачка посланица Мари-Агнес Страк-Цимерман, Зелени имају два кандидата – Тери Рајнтке и Баса Ајкута, док Партију европске левице представља аустријски комуниста Валтер Бајер.

Зато је Фон дер Лајенова, како се чини, без правог супарника. Међутим, овдашњи аналитичари кажу да би могло да се деси и изненађење и из „шешира” у последњем тренутку буде извучено неко име које није до сада фигурирало за ту функцију и мање је познато јавности. Баш као што се десило када је пре пет година „из рукава” била извучена Фон дер Лајенова.

Ко би Србији одговарао на том важном месту?

Можда баш Фон дер Лајенова, која докази из групације која је од свих најнаклоњенија Београду.

У новом сазиву ЕП, како овде кажу, могле би да се формирају и неке нове политичке групације. Можда би у њима онда могло да се нађе место и за немачки АфД, који су недавно избацили из крајње десничарске групације Идентитет и демократија (ИД) пошто је водећи кандидат АфД-а за европске изборе Максимилијан Крах рекао да нису сви припадници СС-а били злочинци.

Овде су се појавиле и прогнозе изборних резултата. Оне говоре да ће групација Европска народна партија имати у новом сазиву 183 уместо досадашњих 176 места, Социјалисти и демократе 140 или једног посланика више него сада, либерали би пали са 102 на 86 посланичких места, колико ће, кажу пројекције, добити и десничари из ЕЦР-а, што би за њих био скок јер сада имају 69 посланика.

Највећи раст извесно бележи групација крајњих десничара из ИД-а, који ће, кажу прогнозе, уместо 49 имати чак 84 посланика.

Највећи пад популарности бележе Зелени, за које се предвиђа да ће добити 48 места, а до сада су имали 72. Левичари ће добити седам више него сада, тј. 44 посланика. Број „несврстаних” ће пасти са 61 на 48. Нови сазив ЕП ће кројити судбину 370 милиона људи Европе у наредних пет година, имаће 720 посланика или 15 више него досадашњи. Све до затварања биралишта водиће се оштра борба између оних који су за досадашњи курс подршке Украјини, дистанцирања од Русије у сваком смислу, спровођења мигрантског и Зеленог плана и оних који се томе противе и инсистирају на јачању националних држава, држању подаље од украјинског рата, неувођења санкција Москви, спречавању прилива већег броја миграната...