Наташа „Обзорјем” улепшава стварност

Косовска Митровица – Једини стручни сарадник на предмету Графички дизајн на Факултету ликовних уметности је Наташа Матовић Гвоздовић (32), млада асистенткиња, нежна, а јака као стена, решила је да и поред удаје и мале Магдалене, којој је четврта година, свој професионални живот настави у Косовској Митровици.

Факултет ликовних уметности, који је привремено измештен из Приштине, завршила је пре осам година, а уписала га са 17, после трећег разреда Гимназије.

У Лепосавићу је завршена њена изложба дигиталних илустрација, посвећена ћерки Магдалени, и која је била код бабе и деде у Жеровници, у селу код Звечана, где је свој живот до удаје провела и Наташа.

– Изложба је носила назив „Месечев гост – чаробни светови”, по причама Бранка Ћопића. Кроз њу сам хтела да ћерки свет прикажем лепим, да је удаљим од свакодневице у којој слушамо и гледамо ратове, да јој нацртаним месецом, који је пред спавање обасјава, отерам страх. Она је главна јунакиња мојих цртежа, јер јој свако вече пред спавање причам приче, а сада сам их нацртала. То је 21. илустрација – говори Наташа за „Политику”, која и својим студентима друге, треће, четврте, али и на мастер студијама у Косовској Митровици, покушава да „свет обоји лепим”.

Завршила је студије са највишом оценом, а на факултету је почела да ради још у току студија, као студент демонстратор.

– Одувек сам маштала да радим са студентима, који су непресушни извор енергије и знања, који ову немилосрдну свакодневицу умеју и успевају да обоје лепим. На сваком часу ме изненаде и обрадују нечим новим, новом идејом. Ти млади људи којима су године прошле у неизвесности, свет ће учинити бољим и лепшим – говори за наш лист Наташа, удата у Ужицу за Дејана Матовића, који је један од четворице храбрих ватрогасаца који су помагали људима у Турској у фебруару прошле године после разорног земљотреса.

Ова млада асистенткиња каже да би „са својом ретком струком посао могла да нађе било где и у Ужицу где је удата”, али да је везана за Косово и Метохију, за свој завичај, за студенте и Факултет уметности.

Не представља јој проблем то што сваког петка иде пут Ужица, а онда се понедељком враћа.

– Као графички дизајнер, посао бих могла да нађем у било којој фирми. Широк је дијапазон моје професије. Али, везана сам за Косовску Митровицу, за факултет, за рад са студентима, за Жеровницу где су ми родитељи и где сам порасла. Супруг разуме моје одсуство, и велика ми је подршка – говори Наташа, члан Удружења ликовних уметника Косова и Метохије (УЛУКиМ), која је до сада имала пет самосталних изложби на Косову и Метохији, у централној Србији, али и више групних, међународног карактера.

– Одувек сам волела да цртам и знала сам да ће то једнога дана да буде моје професионално опредељење. Тата лепо црта, али је цртао за нас, за децу, и нешто што му је требало за посао – прича Наташа, која ових дана гостује и у Деспотовцу, са „18 делова дана”, илустрацијама дана и ноћи које приказују како су раније „наши дедови, прадедови, рачунали време”.

– Нама је увек мало времена. Стално смо у некој журби, јурњави, а заборавили смо да наша традиција дели дан на 18 делова. Дан од 24 сата имао је – праскозорје, зору, свануће, јутро... после подне, сутон, неко доба ноћи до првих, других и трећих петлова. Некада се време више ценило, ценио се сваки његов тренутак. Сада се жалимо да нам је мало времена, а заборављамо да је проблем у нама и да само треба да се организујемо – казује Наташа.

Остаће и записано да су се Наташа и супруг Дејан Матовић венчали у Пећкој патријаршији, иако венчања у овој светињи нису уобичајена.

Било је то прво венчање после шет година, говори Наташа, а церемонији венчања, када је носила једноставну белу венчаницу, са делом народне ношње коју је наследила од прабаке, обављено је у присуству родитеља, најближе родбине, али и верног народа који се тог 24. априла пре шест година затекао у манастиру.

Како је тада казала мати Харитина, намесница Пећке патријаршије, венчање Наташи и Дејану је дозвољено „јер ови људи са нама контактирају, помажу нам, излазе у сусрет”.