Египат штити Израел и себе

Упркос ранијим упозорењима из Каира, израелска армија успоставила је „оперативну и тактичку контролу” над 14 километара дугим коридором дуж границе појаса Газе и Египта, познатим као коридор „Филаделфија”. Израелски званичници прецизирали су да та контрола не значи да ће њихове снаге бити присутне на свакој тачки коридора већ да је намера да се пресеку Хамасове линије снабдевања које користе мрежу тунела према Египту.

Почетком маја Израел је заузео палестинску страну прелаза Рафа, јединог према Египту и виталног пута дотура међународне хуманитарне помоћи. Прелаз је од тада затворен, а египатски, израелски и палестински званичници међусобно се оптужују ко је крив.

Перспектива великих израелских војних операција тако близу територије Египта делује узнемиравајуће. Тим пре што израелски званичници потврђују да ће трајати најмање седам месеци. У таквом амбијенту дошло је до пограничног инцидента у којем су Израелци убили двојицу египатских војника.

Детаљи нису познати, а војници чак нису сахрањени уз почасти које припадају погинулима на дужности, па је било јасно да две земље које су ратовале 1948, 1967. и 1973. желе да инцидент што пре оставе иза себе. Египат услед експлозије незадовољства на друштвеним мрежама због савезништва с Израелом, а Израел због бриге за свог арапског савезника.

„За разлику од односа између (председника Абдул Фатаха ел) Сисија и премијера (Бенјамина) Нетанјахуа – који су готово непостојећи – координација између безбедносних и обавештајних служби Израела и Египта наставља се и после инцидента”, саопштио је неименовани израелски војни званичник.

Почетком јануара, недељaма пошто је Нетанјаху објавио планове да окупира погранични коридор и покрене велику копнену офанзиву на југу појаса Газе, влада у Каиру упозорила је да би окупација била озбиљна претња египатско-израелским односима и да би представљала кршење споразума из Кемп Дејвида, кад је Египат 1978. постао прва арапска земља потписница мировног споразума с Израелом.

Иако је Каиро због Газе знао да поручи да би историјски споразум могао да буде угрожен, било је јасно да је дипломатско заоштравање у функцији смиривања љутите египатске јавности. Египат, као и Израел, сматра да је споразум већ 46 година темељ његове националне безбедности.

Режим председника Сисија чврсто се држи стратегије коју је инаугурисао Анвар ел Садат, који је мировни споразум потписао с тадашњим израелским премијером Менахемом Бегином. Кемп Дејвид је свети грал египатске стратегије који је омогућио блиско повезивање с Америком.

Председник Сиси данас не капиталише само на 1,3 милијарди долара америчке годишње помоћи и на посредној подршци коју од Вашингтона добија када тражи зајмове од Међународног монетарног фонда да би спречио економски крах земље, већ и на толеранцији његове аутократске власти.

Сиси, упркос домаћим притисцима да заузме оштрији став, има више разлога да не иде у заоштравање и да минимизира ефекте рата у Гази. Највише страхује од масовног преласка више од милион палестинских избеглица с југа појаса Газе на Синај. Плаши се утицаја Хамаса, исламистичке групе блиске његовим највећим непријатељима из Муслиманске браће, чију је власт 2013. оборио у војном удару. Прижељкује што бржи крај рата који се пренео до Црвеног мора, што је узроковало колапс пловидбе кроз Суецки канал и донело Египту губитке мерене милијардама долара.

Сисијева порука Западу је јасна: свака власт која би у Египту заступала расположење народа била би непријатељски расположена према Израелу. Како би очувао позицију и избегао притиске, Сиси се египатској и арапској јавности представља као бранитељ палестинске ствари. Каиро је прихватио да, заједно с Катаром и САД, буде посредник између Израела и Хамаса.

Појас Газе и до сада је био повод за увећавање тензија између Египта и Израела јер премијер Нетанјаху дуго оптужује Каиро да толерише Хамас, који тунелима шверцује оружје с египатске стране. Египћани то упорно демантују.

Рат у Гази лако би могао да буде варница озбиљног сукоба Египта и Израела. Много је тензија, разочарања и фрустрација на обе стране, па се још једном потврђује колика је важност споразума који су Садат и Бегин храбро потписали у Кемп Дејвиду. Тај уговор не штити само Египат и Израел, већ читавом региону отвара врата мировног процеса, упркос лудилу Нетанјахуовог осветништва.